ГОДИШЊИЦА СМРТИ РАШЕ ПОПОВА: Чудесни чаробњак језика

ИСКРА на Фејсбуку

(Раша Попов) Фото: novosti.rs

Пристрасан, дабоме, али са највећом одговорношћу и обавезом да ту пристрасност оправдам, тврдим да се Раша Попов преселио у вечност као осамдесетчетворогодишње Дете! Не, није он подетињио, него је тешким а плодоносним, новинарским и литерарним радом дорастао до тог достојанства. Овако Љубивоје Ршумовић говори о свом пријатељу и другару хиљада и хиљада малишана, Раши Попову, који је минуо светом пре тачно годину дана.

Шта све овај радозналац и фантаста није био: песник, приповедач, глумац, сценариста, сатиричар, новинар, лектор, полиглота, ерудита. Остао је незабораван његов лик разбарушеног чаробњака и свезналице у популарним ТВ серијама „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, „Шешир без дна“. Иза себе је оставио мноштво дела непролазних вредности, међу којима су: „Два ока“, „Гвоздени магарац“, „Жабац који не зна да ћути“, „Шешир без дна“, „Лажљива уста истине“, „Био сам срећан коњ“, „Мокрињски патуљци“, „Усамљена принцеза“…

– И науку и поезију учинио је доступним и достојним обичног човека, свеједно младог или старог – каже Ршумовић. – Његова „Задивљена историја“ је рецепт за лечење од склеротичне историје која се предаје у школама. Његови „Мали зелени“ су прст у око мистификаторима који падају с Марса покушавајући да нас убеде да нисмо сами у свемиру. Његове „Вилинске бајке“ су образац како се данас такмичити са Андерсеном, Криловом и браћом Грим. У две Рашине књиге, „Бајка за 21. век“ и „Опасне бајке“, имена принцеза и осталих личности су савремена српска имена, њихово понашање је прилагођено савременом причалачком фолклору, језику и манирима.

Проф. др Милош Ђорђевић каже, за „Новости“, да се суштина стваралаштва Раше Попова огледа у наслову његове књиге „Дете као загонетка“:

– Он је писац за читав распон људског живота, човек ренесансног духа и огромне енергије, са наглашеним осећањима одговорности и родољубља. Његова појава представља прогресивни преврат што га је доживела наша књижевност као део културе.

Указујући на значај песничког дела овог писца, др Ивана Ђорђев истиче разиграност његових стихова који су пуни стваралачке ватре чудесног чаробњака језика који пропагира игру речима, учећи младе да апстрактно мисле и стварају у језику. За др Предрага М. Јашовића веома је значајна и његова активност као интелектуалца на бедему одбране културе, науке и просвете:

– Он је велики модерни просветитељ с краја 20. и почетка 21. века. Као некада Доситеј, све је подредио популаризацији науке код деце и омладине и код српске нације у целини. Научио нас је давно како да будемо фини, онако према правом, нашем а светском бонтону. Научио нас је како треба разговарати, неговати и унапређивати комуникацију са другима.

Према мишљењу професора др Љубивоја Стојановића, веома су значајни и духовни видици овог мудрог Мокрињца и доброг Банаћанина:

– Био је промотер праштања у контексту и религијске и културолошке етике. Није се хвалио ни својом етиком ни својом вером, него увек тежио да буде према свима добронамеран.

НАУЧНИ СКУП У ВРШЦУ

У ВИСОКОЈ школи струковних студија за васпитаче „Михаило Павлов“ у Вршцу, сутра ће се одржати научни скуп „Панорама света детињства: енциклопедијски и ренесансни дух Раше Попова“.

Учествоваће више од двадесет најистакнутијих књижевних зналаца литературе за децу, међу којима су Славомир Гвозденовић, Душица Потић, Јован Љуштановић, Драгица Станојловић, Милутин Ђуричковић, Слађана Миленковић, Тамара Грујић, Даница В. Столић, Бранка Драгосавац, Ивана Ђорђев…

Новости, Д. Богутовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.