ГАЛЕРИЈА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА: Изложба „Слово ренесансе: античка геометрија у средњовековном српском стваралаштву“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

У оквиру Међународног научног скупа „Мост у књижевности, историји и кинематографији“ у Галерији Андрићевог института „Лубарда“ 29. октобра (субота) у 20 часова биће свечано отворена изложба „Слово ренесансе: античка геометрија у средњовековном српском стваралаштву“ аутора др Предрага Милосављевић. Научна конференција и пратећа изложба биће организовани испред Одјељења за књижевност, одјељења за оријенталистику и одјељења за историју Андрићевог института.

Изложба се заснива на посебном одабиру презентација које садрже приказ резултата упоредних анализа елемената средњoвјековног српског насљеђа и њима истовјетних вриједности које потичу из раздобља романике, готике, ране и високе ренесансе. Од описа војних направа „словенског мајстора“ (7. вијек), преко студеничких цртежа (12. вијек) и геометрије коју је исказао протомајстор Раде Боровић (14. вијек), до механичког часовника Мајстора Лазара (14. вијек) и форме Смедеревског града (15. вијек), примјена посебних геометријских образаца и на њима утемељених естетских приступа на најбољи начин свједочи о очувању античке учености у оквиру средњовјековног стваралаштва у Србији. Изузетна ликовна наративност и симболика којом одише насљеђе из доба Немањића, Хребељановић/Лазаревића и Бранковића указује на оригиналне приступе и синтезу умјетничких израза и стилова који су омогућили да средњoвјековни српски ствараоци на свеобухватнији начин сагледају и примјене различите видове античких знања из геометрије и филозофије природе.

Постер презентације су садржински и стилски прилагођене тако да се широј популацији на јаснији и непосреднији начин предоче геометријски принципи који су у раздобљу између 12. и 16. вијека били на сличан начин примјењивани од стране српских и осталих европских мајстора.

Изложба ,,Слово ренесансе: античка геометрија у средњoвековном српском стваралаштву” има за циљ да укаже на постојање рационалних приступа у примјени античке геометрије од стране српских мајстора, али, такође, и утицаја које су античка учења имала на развој науке и естетике у средњoвјековној Србији.

Очување српског средњoвјековног насљеђа прије свега се огледа у продубљивању културолошких приступа и веза заснованих на мултидисциплинарним истраживањима аспеката његових оригиналних основа. То омогућава с једне стране да будуће генерације на свеобухватнији и референтнији начин приступе његовом даљем вриједновању и управљању, а с друге, да се на цјеловитији начин сагледају и разумију лична и заједничка улога у будућим приступима заштите и унапријеђења националног идентитета.

Изложба ће бити постављена до краја новембра.

Горица Ћећез

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.