ФРАНСИС ФОРД КОПОЛА: Волео бих да Си-Ен-Ен умукне

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Опрезан сам у коришћењу речи „тероризам“. Оно што понекад називају тероризмом је последње средство људи који немају млазне авионе.

Моја бака са Копола стране рођена је у Северној Африци и говорила је француски, енглески, италијански и арапски језик – изјавио је недавно у Мароку, председавајући жиријем 15. Маракеш филмског фестивала, славни амерички редитељ, сценариста, глумац и продуцент Франсис Форд Копола.

Говорећи са те велике маракешке филмске сцене о Мароку као магичној земљи, о фестивалу у служби уједињења у пријатељству и креативности које је филм увек охрабривао, творац филмских класика какви су „Кум”, „Прислушкивање”, „Апокалипса данас”, осврнуо се и на трагичне догађаје у Паризу и Сан Бернандину откривајући и своје познавање Курана и ислама. „Свако ко заиста познаје ову прелепу веру која је била на врхунцу цивилизације у 13. веку, арапске цивилизације која нам је даровала математику, медицину и науку, зна да она у корену своје религије има најважније речи: ‘Бог је милостив и милосрдан’. И верујемо да ће нас Бог избавити од неспоразума, из ових ужасних ствари која повређује људе. Бог не жели бoли, Бог је милостив и милосрдан”, изјавио је између осталог Копола.

У ексклузивном интервјуу за „Политику”, вођеним недавно у библиотеци легендарног маракешког хотела „Мамунија”, а који је сада у два наставка пред нашим читаоцима, Франсис Форд Копола (1939) говори о кључним тренуцима у својој каријери, износи ставове о будућности филмске индустрије, али и о сложеној међународној кризи…

Изјавили сте да сте потресени садашњим стањем света и кршењем основних учења ислама?

Знам доста о Блиском истоку и знам много о исламу и чини ми се да фундаменталисти узимају погрешне делове њихове религије. Не знам ни где да нађем оно што они тврде да је узето из ислама и из Курана.

Кажете да знате много о исламу, надам се да ваше знање не потиче само од Си-Ен-Енa?

О, не бисте ништа ни могли да научите од Си-Ен-Енa. Једино место на којем можете да пронађете знања су књиге. Сад, на пример, сви говоримо о Сирији. О тој дивној земљи коју сам срећом имао прилику да упознам пре свих ових страхота и разарања. Прочитао сам много књига о бурној историји Сирије, о Отоманском царству које је ту дуго владало, о оснивању независног арапског краљевства после Првог светског рата, о краљу Фејсалу Првом који је касније постао и краљ Ирака, па о каснијој француској окупацији и поновном освајању независности. Читам историјске књиге о земљама Блиског истока, проучио сам Куран и проучавам историјске изворе о садашњим терористичким покретима за које верујем да датирају још од Балфорове декларације из 1917. пред крај Првог светског рата. Верујем да садашњи свет може да се разуме једино кроз истраживања основних корена тренутних догађаја. Сматрам да медији у овом тренутку не разумеју такве појаве и веома радо искривљују чињенице. Волео бих да Си-Ен-Ен умукне. И на тему Блиског истока и на тему великих филмова. Они сами праве своје „велике филмове”.

Живимо у свету терора и тероризма?

Опрезан сам у коришћењу речи „тероризам”. Тероризам је када немате војску, па можете користити било шта друго што имате. Ми смо били терористи у Сједињеним Државама. Јевреји пре Израела били су терористи. Оно што понекад називају тероризмом је последње средство људи који немају млазне авионе. То је, ето, речено. Још увек сам сломљеног срца због тога што се дешава. Када бисмо у нашем свету били заузети градњом утопије још увек бисмо се бавили древним питањима.

Својевремено сте спремали пројекат о утопији, али до његове реализације није дошло?

Пројекат који сам назвао „Мегалополис” морао је да буде напуштен јер се догодио 11. септембар. Одједном је град био у пламену, па нисам знао како да напишем излаз из тога.

Насиље се и даље пропагира у већини холивудских филмова?

Слажем се да сада постоји претерани фокус на насиље. Продуценти ће вам одмах рећи да јавност жели насиље, а ја се с тим не слажем и често наводим пример јапанског филма „The Burmese Harp” снимљеног после рата који је прави пацифистички филм. Признајем да су и моји рани филмови из 70-их такође истраживали и показивали насиље повезано са организованим криминалом и војним сукобима. Зато су и били тако успешни. За филм „Кум” ја сам био само најамник.

Када ћемо гледати ваш нови филм?

Признајем, већи део времена трошим на читање књига, а мање на размишљање о филму. Међутим, имам једно златно правило – само читам књиге за које унапред знам да нећу желети да их адаптирам за филм.

Шта сте најскорије прочитали?

Књигу „Убиство краља“ Дена Ефрона о атентату на израелског премијера Јицака Рабина, затим „Бурманске ноћи“ Џорџа Орвела и поново Сервантесовог „Дон Кихота“.

И онда сте се заинтересовали за „Филм уживо“?

На ту идеју сам дошао још пре неколико година када је све гласније почело да се говори да је 3Д будућност филма и будућност биоскопа. Када је изашао Камеронов филм „Аватар“ сви су ускликнули да је 3Д „будућност кинематографије“ што сам ја мислио да не може бити случај. Ми смо већ имали 3Д још 1952. са филмовима „Bwana Devil“ и „House of Wax“. Филмови са наочарима не могу бити будућност. Филм је исувише интересантан и превелик да би 3Д било све.

На чему се заснива „Филм уживо“?

На причи која обухвата три генерације једне италијанско-америчке породице. Пројекат ће бити дистрибуиран публици као пренос уживо укључујући и пренос у биоскопима уз коришћење интернет-жичаних дигиталних пројектора. У јуну, у Колеџу Оклахома Ситија, на основу тридесет страница сценарија настао је пример филма уживо који смо трансформисали у 54 минута живог преноса у Паризу, Њујорку, Лос Анђелесу и у мојој кући у долини Напа. Искуство је било фасцинантно!

Како све то функционише?

Својевремено, у филму „Апокалипса данас“ морао сам да импровизујем сцене хеликоптера који уништавају село. Слично радим и са својим пројектом „Филм уживо“. Импровизујем. Али, то се веома разликује од телевизије уживо. Ово није позориште, ово није филм, није телевизија. Ово је нешто друго. Технике живог преноса углавном су фокусиране на покривање догађаја, али се оне могу применити и на филму који постаје нека врста живог наступа. Било је толико узбудљиво када сам схватио да је могуће технологију, која је измишљена за покривање спортских догађаја, користити у приповедању и стварати веома магично искуство.

Да ли је то онда будућност филма?

Биће то један део филмске будућности. Неће све бити „филм уживо“, али је оваква врста филма важна за нови развој у области филма. Хоризонт је веома велики. Наше предрасуде о томе шта је филм не би требало да нас задрже и зауставе.

Политика, Дубравка Лакић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.