ФОЧА: Отворена изложба „Ђенерал Божидар Терзић“

ИСКРА на Фејсбуку

Изложба „Ђенерал Божидар Терзић“ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца отворена је синоћ у галерији Музеја Старе Херцеговине.

Гостујућа поставка, чији су аутори кустоси-историчари Ирена Мандић и Александар Марушић, говори о знаменитом Милановчанину, завичајном добротвору и великом војсковођи, ђенералу Божидару Терзићу (1867-1939).

Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја и коаутор изложбе казао је да је поставка отворена 2008. године, поводом 14. рођендана њихове музејске установе, те да је до сада остварила 14 гостовања изван Горњег Милановца.

„Пре 11 година моја колегиница Ирена Мандић и моја маленкост, када смо почињали да радимо музеолошки посао, изразили смо жељу да приредимо једно вече у част Божидара Терзића, поводом 140 година од његовог рођења, и да то представимо пре свега милановачкој јавности. Међутим, у нашим почетним истраживањима, поред дарова које смо добили од појединаца из Горњег Милановца, успели смо да дођемо до персоналног досијеа Боже Терзића који се чувао у архиву што је нама, као младим истраживачима, послужило као иницијална каписла да кренемо у једну озбиљну мисију која је у истраживачком смислу трајала шест мјесеци“, испричао је Марушић.

Том приликом, додаје, кориштени су подаци из фондова Војног музеја, Историјског музеја Србије, Народног музеја из Чачка, Архива Србије, Архива САНУ, Војног архива, Центра за војно-научну документацију, информацију и библиотекарство, као и предмети у власништву појединаца.

Говорећи о ђенералу Терзићу, Марушић истиче је да је његова војничка каријера трајала 35 година, а од 38 положаја, које је мијењао, био је, између осталог, командант, министар, војни ађутант, уредник, новинар, преводилац, а писао је и законе.

„Терзић је рођен 1867. године, када су тек дати кључеви Кнезу Михајлу, у време када је Србија била вазална кнежевина о оквиру турског царства, а умро је у данима Велике Југославије, када је почео Други светски рат. То је период, у историјском смислу, изузетно буран и непредвидив, а све у његовој каријери, изузев можда формалне и контроверзне улоге у Солунском процесу, било је на месту“, сматра Марушић.

Иако је сачувани мањи број личних предмета генерала Терзића, јер није имао директних потомака, и спаљен дио његове заоставштине након 1944. одине, директор Музеја рудничко-таковског краја нагласио је да је ова установа преузела дужност да проучава генералов живот, заједно са другим високом официрима рудничко-таковског краја који су такође дали допринос у ослободилачким ратовима Србије.

Директорица Музеја Старе Херцеговине Сњежана Кунарац казала је да гостујућу поставку чине 24 ликовно-документарна паноа, на којима је сагледан цјелокупан живот поменутог генерала, како јавни, тако и приватни. Поред паноа, додаје, поставку чини и велик број докумената, књига, дневних новина, листова, часописа, фотографија, затим ручни сат, есцајг и остали лични предмети. Она је позвала љубитеље историје и пријатеље музеја да до 30. јуна, до када ће изложба гостовати у Фочи, посјете Музеј Старе Херцеговине и упознају се са животом и радом војсковође из Балканског и Првог свјетског рата, ађутанта краља Петра Првог, начелника Штаба Прве армије, али и великог добротвора Божидара Терзића.

Искра

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.