ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ: „Ђурђевак црвени“ награђен у Русији (ФОТО)

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Редитељ Хаџи-Александар Ђуровић режирао је филм „Ђурђевак црвени“ који је награђен на фестивалу у Русији.

„Ђурђевак црвени“ бави се темом Јасеновца и настанком данас популарне пјесме.

Ново остварење младог београдског редитеља Хаџи-Александра Ђуровића „Ђурђевак црвени“ добио је другу награду у конкуренцији краткометражног филма на недавно завршеном Филмском фестивалу у Јарославу, у Русији. Била је то истовремено свјетска премијера првог српског играног филма који се бави темом Јасеновца, а говори и о мало познатом детаљу настанка популарне пјесме „Ђурђевдан“.

Reditelja

– Посљедњих деценија „Ђурђевдан“ се пјева на разним весељима, а већина људи не зна трагичне околности под којима је настала ова пјесма – каже Ђуровић.

Он је у свом филму спојио овај мало знани податак са познатом причом из логора Јасеновац о мученику Светом Вукашину. У кратком филму пратимо сељаке који везани у колони одлазе на место погубљења, а суровом злочину супротстављају се пјесмом.

„Ђурђевак црвени“ снимљен је у црно-бијелој техници, а одличну глумачку екипу предводе Танасије Узуновић, Горан Јевтић и Андреј Шепетковски.

– Идеја ми је била да филм личи на остварења из 50-их и 60-их година. Црно-бијела техника је занимљива и због контраста: 12 сељака обучених у бијело и злочинци у црном – објашњава Ђуровић и додаје да је комплетна атмосфера, од фотографије, монтаже и формата слике, слична документаристици.

Црно-бијела техника је аутору филма послужила и да умањи суровост сцена злочина.

– Настојао сам да избјегнем ту врсту шока или екстремизма у приказивању бруталних сцена. Не волим да видим крв и сирово насиље на екрану. Хтио сам да се да ову тешку причу снимим у маниру старих филмова – каже Ђуровић.

Редитељ је уз помоћ ојкашке групе из Мајура код Шапца сам урадио аранжман пјесме „Ђурђевдан“ у етно-стилу, уз претпоставку „да је вјероватно тако звучала“.

Дијалог је сведен на минимум, али је редитељу, каже, било важно да се у филму чује чувена реченица: „Само ти, сине, ради свој посао“, коју стари Вукашин (Узуновић) изговара свом крвнику уочи смрти.

– Трудио сам се да створим дјело послије кога ће се гледаоци замислити и запитати колико тога не знамо, а требало би да знамо, колико тога заборављамо, а требало би да памтимо и, на крају, како олако прихватамо неке ствари, а не бисмо смјели – каже Ђуровић.

Филм „Ђурђевак црвени“ домаћу премијеру имаће на неком од специјализованих београдских фестивала.

У Београду ће у септембру премијерно бити приказан Ђуровићев први дугометражни документарни филм „Ви идите, ја нећу“. Ово остварење бави се страдањем косовских Срба, а засновано је на књизи митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“.

– Повод за филм биле су забиљешке о стварима које су свештеници налазили када су дошли на Косово. Говорим о КиМ кроз историју, с акцентом на 1999. годину и причу о Милошу Ћирковићу, посљедњем војнику који је остао да брани своју кућу у селу код Пећи- рекоа је режисер.

РТРС

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Мандрапа каже:

    Обратила сам се већ РТРС-у са молбом да се исправи грешка. Наиме, познато ми је дјело господина Узуновића, али мислим да је нејасно написано само „коју стари Вукашин (Узуновић) изговара“, умјесто можда „(кога игра Узуновић)“ па се чини да је сам Свети Вукашин био Узуновић а не Мандрапа као што је био. Много би ми значило да објавите овај коментар због осталих читалаца, а ја ни не указујем на неки ваш пропуст пошто је чланак пренесен.
    Мало нас је остало, па ето мислим, требало би да се зна…
    На крају, хвала вам свима за ову светлу страну света.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.