Ексклузивно за ИСКРУ, ГОРАН ЛАЗОВИЋ И АНДРЕЈ РУБАНОВ, сценариста “ВИКИНГА“ : Кустурица, то је човек-бакља, било ме стид да му приђем и да га упознам!

ИСКРА на Фејсбуку

Андреј Рубанов, дете из Узанова.

Растао на селу: – тамо нико од мојих рођака није волео књиге!

Радио као новинар, и телохранитељ.

Живео у Чечленији.

Мајка – професор књижевности , деда и тетка такође.

Отац – физичар.

Он – писац и драматург, и отац  Антонов и Ариаднин.

-Како живите?

-Дању радим а ноћу пишем!-одговара.

 

Лазовић:

“Викинг“ је већ постао хит, ушао је међу десет најгледанијих филмова у свету. Значи ли то да сте остварили оно што сте желели?

“Викинг“ је већ постао хит, ушао је међу десет најгледанијих светских филмова. Значи ли то да сте остварили оно што сте желели?

 

Рубанов:

 

Сценариста мало утиче на крајњи резултат. Филм је, ипак, нешто друго, производ колективног рада. Али, ја сам задовољан филмом.

Испоставило се да је све испало онако како сам замислио.

Историјски филмови оваквог калибра у Русији нису снимани педесет година.

Стекао сам огромно искуство радећи на овом пројекту, и почео пуно више да поштујем своје претке.

 

 

Лазовић:

 

Откуда овакав назив филма, то је матефора, или…?

 

Рубанов:

 

Да, то је метафора! Викинг, непријатељ, враг – све те речи значе једно исто.

Опасан човек, туђинац, онај који није наш, него онај који је дошљак.

Желели смо да Владимир себе осети као дошљака, као човека који не припада обичном свету.

 

Лазовић:

 

Уз аплаузе, стигле су и критике. “Викинг“ већ оптужују за антиисторизам и  русофобију? Како сте се ви као  сценариста односили према фактима, и личности кнеза Владимира?

 

Рубанов:

Л…? Уз аплаузевероватно, и на неке непознате детаље о овом руском владару

Нека за русофобију псују хроничара – летописца Нестора. Ми смо направили Владимира онако како је описан у “Историји прошлих година“.

Одатле смо например неке сцене пренели буквално, без имало дотеривања.

И како нас сад могу оптуживати за антиисторизам? Ми нисмо будале! Користили смо документа која су писали историчари.

Псују нас они који не знају историју своје земље, псују зато што не знају ништа друго да ураде.

Лазовић:

 

Наишли сте, вероватно, и на неке непознате детаље о овом руском владару?

 

Рубанов:

 

Превасходно нас је занимао његов психолошки портрет.

Мислим да је то био човек с комплексом: он није имао љубави у детињству.

И није растао у љубави.

Био је најмлађи од три брата.

Мајка му умрла рано, отац све време проводио у кампањама.

Владимир, званични син владара Кијева, растао је као сироче.

Мислим да је у себи носио несрећу и био љут на читав свет.

И то је разлог за сва злодела која је починио.

Истовремено, то је узрок приласка хришћанству које се искључиво заснива на љубави.

У основи сваког осећања налази се љубав.

То је истина која се открила Владимиру Свјатисловичу.

 

Лазовић:

 

Има тврдњи да су Руси у филму приказани као прљави и крвожедни варвари, који живе у прљавштини, за разлику од “аутентичних“ хришћана из Византије?

 

Рубанов:

 

У Совјетском Савезу је некада давно направљено неколико великих и скупих филмова – бајки о древној Русији.

Например, “Садко“!

Одрасла поколења, која замишљају себе као древне Русе, шетају кроз прелепу бајку, у којој се кнез вози златним кочијама, а девојке у снежнобелим хаљинама слушају хор који пева.

Део публике који је дошао да погледа “Викинга“, вероватно је очекивао да им покажемо још једну такву бајку.

То је стереотип!

Такве древне Русе као у “Викингу“ савремени гледалац никада раније није видео.

Свакако,многи су били изненађени, па чак и љути.

Што се тиче Византије, то је била једна од највећих империја у историји човечанства.

Она је наследила сву технологију старих Грка и Римљана.

Византијци су били значајно супериорнији у односу на северне суседе, Словене, нарочито у организацији војних послова, политици и економији.

То је историјска истина, и ми смо били обавезни да је прикажемо.

 

Лазовић:

 

Шта је основа сценарија овог филма? Једну сцену сте писали у 28 варијанти…

 

Рубанов:

 

Што је задатак сложенији, занимљивији је за решавање.

За сценарио “Викинга“ везао сам се превасходно због тога што је задатак био тежак.

За основу сам узео летописе, скандинавске саге, и дела византијских хроничара.

Није било пуно извора.

Нико није знао како то треба урадити, како снимати, којим су језиком говорили људи из десетог века, о чему су мислили …?!

Продуцент, режисер, сликари, сценариста – сви смо живели у мраку, и радили насумице.

И одједном, почели смо да откривамо читав нови свет.

Шта од тога може бити интересантније?

Због таквог посла, делови текста могу и сто пута да се мењају и прекрајају.

 

Лазовић:

 

Украјински новинари пишу да сте Кијев у филму представили као циганско село?

 

Рубанов:

 

Тако говоре и у Русији, исто тако. То је добро! Полемика око филма показује да се људи према историји свога народа односе као према својој личној историји.

Ако би филм био лош и досадан, људи се не би спорили тако жестоко.

А у Кијеву у десетом веку није било камених двораца ни палата.

И на улицама су стајали животињски производи, отпад, уоколо су били облаци мува а тридесетогодишњи људи нису имали зубе, а у храмовима су децу приносили као жртве.

Тако су утврдили научници.

Бојим се да је у стварности у древним словенским градовима било још мрачније, више него што је приказано у “Викингу“.

Али, није важан град, важни су људи у граду!

Ми смо показали наше претке лепим, јаким, храбрим, и интелигентним људима.

Зашто нам украјински медији нису захвални за то?

Зато што када грдиш другога – уздишеш себе.

Сваки критичар жели да се уздигне на туђ рачун.

 

Лазовић:

 

Какав је, по вама, значај кнеза Владимира за Русе?

 

Рубанов:

 

Ми имамо познате цареве и кнежеве,којима се поносимо.

Например, Александар Невски, Иван Велики, Иван Грозни, Петар Први.

О тим људима су писане књиге и снимани филмови.

Постоје и мање познате личности које су поштоване у народу.

Например, кнегиња Олга.

Владимир, њен унук, никада није био популаран, и о њему се мало зна.

Усвајање хришћанства у Русији одвијало се вековима, и то је био тежак и противречан процес.

Владимир га је само први покренуо.

Да ли ће он стати у ред с Петром Првим или Иваном Грозним, тешко је рећи.

Време ће показати.

 

Лазовић:

 

Кажете да је за вас главна звезда овог филма – редитељ Кравчук. Он воли Куросаву а ми његовог “Адмирала“. Колико вам се он мешао у сценарио?

 

Рубанов:

 

 

Андреј Кравчук такође је аутор сценарија као и ја.

Радили смо заједно, али све темељне идеје у филму припадају Кравчуку.

“Викинг“ је у великој мери Кравчуково ауторско дело.

Када погледате филм, видећете да тамо нема редитељских илустрација као у Холивуду.

Тамо има пуно свежих уметничких идеја.

“Викинг“ није забавни  филм, није то “Спајдермен“.

То је брзи старозаветни живот.

Да би се од “Викинга“ добило задовољство, требало би у биоскоп доћи припремљен.

Изгубити бар пет минута, прочитати неколико страница “Википендије“ и сазнати ко је био кнез Владимир Свјатослович. Тада ће “Викинг“ гледаоцу пружити задовољство.

 

Лазовић:

 

Сада одмарате или се бавите Платоновим?

 

Рубанов:

 

Сценарио – то је моје занимање, и ја се сада бавим другим пројектима.

Радим, например, филмску биографију легендарног генерала Маргелова, оснивача Ваздушно-десантних јединица.

Надам се да ћу, будем ли имао времена и снаге, урадити и филм по причама Андреја Платонова.

Имам идеја, и молим се Богу да ми подари толико живота да све то остварим.

 

Лазовић:

 

Јесте ли гледали Кустуричин нови филм?

 

Рубанов:

 

Гледао сам скоро све његове филмове, али овај нови нисам стигао да погледам.

Емира Кустурицу сам неколико пута видео у Москви, али ме је било стид да му приђем и да га упознам.

Емир је неоспорно огромна фигура, велика личност и заслужује третман међународне звезде.

Нама у Русији би итекако требао такав човек.

То је човек – бакља, он један осветљава пут за читав народ.

 

Лазовић:

Ускор ће и београдска премијера “Викинга“, хоћете ли доћи да чујете како вам аплаудирамо?

 

Рубанов:

 

 

Нажалост за путовање немам времена, сав сам посвећен послу.

Али, дајем реч – чућу браћу Србе и са даљине од хиљаду километара.

Похвалите ли ме – чућу похвалу, ако будете критиковали – чућу критику.

Знам једно, “Викинг“ никога неће оставити равнодушним. 

Горан Лазовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.