БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ: Вјекови у три милиона наслова

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

„Новости“ у депоима Библиотеке Матице српске, поводом дана те најстарије ризнице писане ријечи у Србији. При погледу на „Матичин апостол“ застаје дах због стријепње да се додиром не претвори у прах.

Само у ријетким приликама, из депоа Библиотеке Матице српске у Новом Саду, најстарије националне и прве јавне научне библиотеке у Срба, раритети се износе на свјетлост дана. Ријетки имају привилегију да разгледају оригинале најстаријих примјерака писане српске памети. Љубазношћу управника Селимира Радуловића ту привилегију имају „Новости“ и наши читаоци.

Већ готово два вијека Матичина библиотека предано чува огањ српске научне и књижевне мисли. Настала је у окриљу Матице српске, 1826. године у Пешти „на ползу српског народа“, а 28. априла 1864. године, угледни пештанско-будимски Срби Павле Којић, Антоније Хаџић, Јован Трифуновић и Јосиф Станковић на пароброд „Напредак“ бечкеречког трговца Јована Форовића укрцали су 61 сандук блага српске културе и запловили – кући.

Запутили су се Дунавом у Нови Сад (Српску Атину), друштвени, културни и политички центар српства, у варош у којој се, како је Скерлић примијетио, „тада писало и мислило за читав српски народ“.

Срећом, у свим ратовима Матичину Библиотеку мимоишла су разарања, па она данас није само најбогатија у Србији, већ и на читавом Балкану. Више од три милиона наслова педантно је сложено на 20 километара дугим покретним полицама од метала. У специјалним депоима чува се 671 најстарија рукописна књига, од којих је 487 писано ћирилицом.

– Ово је „Матичин апостол“ из 13. вијека, наша најстарија књига – из специјалне кутије, у рукавицама, виша библиотекарка Александра Драпшин пажљиво вади књигу тамносмеђих корица и жутих, китњастом ћирилицом ишараних пергаментних листова чије ивице су искрзане зубом протеклих осам вјекова. При погледу на ту књигу, посматрачу застане дах због стрепње да се неопрезним додиром ово благо не претвори у прах.

„Апостол“, богослужбена књига из друге половине 13. вијека, најстарија је међу више од 600 рукописних дјела у ризници. Помоћнице управника Новка Шокица Шуваковић и Душица Грбић откривају нам да се у овој јединственој збирци, уз „Матичин апостол“ чува и „Октоикс првогласник Ђурђа Црнојевића“ из 1493. године, најстарија ћирилична јужнословенска штампана књига (штампана у Црној Гори).

Ту су и јединствени легати Саве Поповића Текелије и Платона Атанацковића, али и највећа збирка српских књига од 15. до 18. вијека, као и српских периодичних публикација из 18. и 19. века. Једна од најљепше писаних и украшених књига је „Псалтир“ Гаврила Тројичанина, преписан у манастиру Света Тројица код Пљеваља, 1643. године.

Први легат Библиотека Матице српске добила је 1841. године од Платона Атанацковића (1788-1867), Сомборца, владике будимског, који јој је поклонио 878 књига.

Највреднији и најбогатији легат даровао је Сава Поповић Текелија (1761-1842). Овај велики човјек и добротвор, први српски доктор правних наука, имао је у то вријеме 10.000 књига међу којима чак и препис Душановог законика. Текелија је основао

Аустроугарске, а касније и власти Мађарске, деценијама послије Текелијине смрти одбијале су да испоштују његову жељу, а када су библиотеке најзад допремљене у Нови Сад, обје су бројале укупно тек 2.000 књига.

Значајна је и 1832. година када је Императорска руска академија (узвраћајући на даривање свезака Љетописа и првих књига у издању Матице српске), нашем храму писане ријечи послала 24 наслова у 59 томова на српском језику. И ове књиге допловиле су доцније паробродом у Нови Сад.

У Библиотеци се данас чува 30 легата, међу њима и библиотеке Јована Јовановића Змаја, Тихомира Остојића, Васе Стајића, Бошка Петровића, Божидара Тимотијевића…

Сваки легат је дирљива породична прича, попут оне о новосадском професору Сретену Марићу. Свих 13.000 примјерака његове личне библиотеке у кожном су повезу. Послије професорове смрти, 1998. године, његова супруга Никол упутила је у Нови Сад ову вриједну донацију, а тек неколико примјерака, да је подсјећају на супруга, данас чува у Француској.

За годину дана Библиотека Матице српске добије око 20.000 књига на поклон, што упућује на закључак како је институција легата и даривања књига преживјела до данашњих дана, упркос чињеници да све више младих, склоних читању на интернету, из својих станова најприје избацују – књиге.

– Библиотека Матице српске данас повезује своју богату традицију са захтјевима и потребама модерног комуникационо-информационог доба – каже управник Селимир Радуловић. – Сви стручни послови су потпуно аутоматизовани, од електронске обраде публикација, сервиса Моја библиотека, поручивања публикација, електронских регистара старе и ријетке библиотечке грађе до фејсбук-странице и услуге „Питајте библиотекаре“.

Дабоме, пароброд „Напредак“ бечкеречког трговца Форовића успјешно је „упловио“ и у 21. вијек. На ползу свих нас.

– Библиотека има и најпотпунију збирку старих српских часописа. Овде се чувају примјерци најстаријег живог часописа у Европи из 1824. године, Летописа Матице српске. Ту је и први (и једини) број „Орфелина“, првог српског часописа из 17. вијека, штампаног у Венецији.

-Раритети Библиотеке Матице српске смјештени су у посебном магацину. По посебном програму за заштиту старих и ријетких публикација, књиге се рестаурирају, конзервирају, а обавља се и њихово микрочиповање. Библиотека има посебну читаоницу за коришћење копија старих књига и њихових микрочипова.

Вечерње новости, РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.