БЕОГРАДСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ: Векови на маргинама

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

У библиотеци града Београда, 4. августа, биће изложена најстарија књига отиснута у главном граду: рестауриран и конзервиран примерак “Београдског четворојеванђеља”, који се појавио истог дана 4. августа 1552. године.

У том тренутку, град се већ више од три деценије налазио у саставу Османског царства, под владавином Сулејмана Другог Величанственог и на раскрсници главних копнених и речних путева. Поред домаћих Срба у њему је је било и досељеника из БиХ, Дубровчана, Турака, Грка, Јевреја, Јермена и Мађара. У Београд су доносећи робу стизали и Арапи, Персијанци, Татари,па и остали трговци са Истока.

Прву београдску штампарију основао је у својој кући (средином 16. века) кнез Радиша Дмитровић. Он је излио штампарска слова, али није стигао да оконча “Београдско четворојеванђеље”, смрт га је предухитрила. Његов посао наставио је Тројан Гундулић, становник трговачке колоније Дубровчана у Београду. Стицај околности хтео је да књигу заврши јеромонах Мардарије, из манастира Мркшина црква. Занимљив је и податак да штампарија није настала под окриљем Српске православне цркве (Паћка патријаршија је, иначе, обновљена пет година касније), већ у граду и световној средини. Прва књига ће остати и једина настала у београдској штампарији, јер штампање ће се наставити тек три века касније: са обнављањем српске државности у 19. веку, у Кнежевини Србији 1831. године. Колико је засад познато, опстало је четрдесетак примерака “Београдског јеванђеља” (од којих се у главном граду се чува четрнаест), а важно је нагласити и да је Београд био једини град на Балканском полуострву који је у 16. веку имао штампарију у којој су стваране књиге на српскословенском језику…

– Пред посетицима ће се наћи књига која је заштићена законом као културна баштина од изузетног значаја и први пут се излаже на овај начин – објашњава мр Љубица Ћоровић , библиотекар саветник (на слици). – Реч је о примерку Града Београда који је конзервиран ове године, пре тога је био у Народној библиотеци Србије. Одлучили смо да је убудуће излажемо сваке године на овај дан, јер желимо да што већи број наших суграђана види најстарију књигу штампану у Београду. Уосталом, штампана књига је најспостојаније сведочанство. Модерне технологије се стално мењају и усавршавају, али књига остаје.

Занимљиво је, по речима наше саговорнице, што ова књига није само богослужбена већ је и сведочанство о животу тога доба. Београд је био трговачко и културно средиште Балкана, јер су се турска освајања већ померила далеко на север:

– О томе сведочи и чињеница да су дубровачки трговци нашли свој интерес да штампају једну овакву књигу. Дакле, посредно закључујемо да је њихов напор био мотивисан уверењем да ће књига наићи на добар пријем, односно да ће имати и материјалну корист. А то значи да је било довољно писмених Срба који су се служили српскословенским језиком – истиче Ћоровићева.

Иначе, остали београдски примерци се налазе у НБС, Универзитетској библиотеци, Патријаршији, Музеју града Београда – ипак, посетиоцима ће бити доступан само примерак у Библиотеци града Београда. Куриозитет је и да је сваки примерак другачији:

– Наш је карактеристичан по цртежима слободном руком, пронађеним при рестаурацији на унутрашњој корици књиге. Не зна се ко је био власник и читалац књиге који је оставио траг. Сваки примерак је другачији. Јер, нису у свима сачуване све стране, различите су белешке на маргинама (као драгоцене поруке из прошлих векова), а и корице су се разликовале – богатије за богатије купце… У неком будућем периоду би се могло истраживати ко су били њихови власници. Живот књиге је посебна авантура: тек кад се протумаче руком писане белешке, знаће се у чијем су се налазиле поседу. Белешке су скривене, што значи да су се власници опходили са поштовањем и трудили да се њихови записи не виде на први поглед…

СКУПО ШТАМПАЊЕ

Податак да “Београдско четворојеванђеље” није настало под окриљем СПЦ, открива да је она у то време (услед материјалних околности) давала предност преписивачком раду: изливање слова и штампање било је скуп посао.

– Основна књига “Четворојеванђеља” имала је богослужбену улогу, али из последња два листа поговора сазнајемо и нешто о ове три личности, па и времену у коме је настала. Доказ је да се српска култура дуго одржавала под турском влашћу. Не зна се у колико је примерака књига штампана, а захваљујући конзерваторском тиму НБС и посебно историчару Владимиру Томићу, откривамо податке о Београду и животу 16. века.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.