БЕОГРАД: У септембру отварање Улице Моме Капора

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Улица Моме Капора на Врачару – од Боре Станковића до Тамнавске – свечано ће бити отворена у првој половини септембра, највероватније у току одржавања петог фестивала „Момин круг”. За свечаност пред крај лета све је већ спремно. Иницијатива „Политике” да по сликару, књижевнику и новинару буде названа једна од престоничких улица усвојена је још 23. јуна у Скупштини града. Без иједног гласа против, одборници су изгласали предлог да део Мачванске на Врачару, код Храма Светог Саве, понесе његово име. У материјалу достављеном градским парламентарцима наведено је да је ова иницијатива Колегијума листа „Политика” одобрена у Комисији за споменике и називе улица и тргова, уз претходну сагласност Министарства државне управе и локалне самоуправе, уз кратак осврт на Капоров животопис. Истог дана одлука о преименовању објављена је и у „Службеном листу града Београда”. Остало је још да Скупштина града финансира израду уличних табли које ће потом бити постављене.

– Нема већих техничких препрека, посебно не административних, јер смо све потребне одлуке већ изгласали. Откривање табле на којој ће писати Улица Моме Капора могло би да буде организовано у току фестивала „Момин круг”, али нам је посебно важно да почне школска година, да се деца врате у клупе, да се у Београд са одмора врате његови грађани. Јер, Капор је био неко ко је овековечио престоницу у својим причама и романима, тако да је то најмање како можемо да му се одужимо – поручује Јасмина Митровић-Марић, председница Комисије за споменике и називе улица и тргова.

Именовање и свечаност поводом отварања улице назване по сликару, књижевнику и вишедеценијском сараднику „Политике” подржала је и Капорова супруга Љиљана. Она је својевремено изразила наду да нека од врачарских улица понесе Момино име јер је велики писац највише живео у том престоничком крају.

– Било би заиста дивно да свечаност поводом отварања улице буде уприличена у току фестивалских дана посвећених Моми Капору. Тренутно смо у фази организовања фестивала који би требало да се одржи у првој половини септембра. Постоји идеја да поставимо неку представу о Београду или сонгове из кабареа „Хало Београд” – најављује Љиљана Капор, председница Задужбине „Момо Капор”.

Предлог поднет 13. априла

У предлогу колегијума „Политике” да једна улица у Београду понесе име Моме Капора, поднетом Скупштини града још 13. априла, истакнуто је да Момо Капор (1937–2010) спада у „круг изузетних људи који су својим делима истински задужили Београд”.

– Мало је писаца који су са таквим ентузијазмом и необичним шармом приповедали и говорили о свом Београду као што је то чинио Момо Капор. Шарм београдског живота који је најбоље исцртавао речима и оловком Момо Капор постаје једна од највећих знаменитости нашег града – навео је Колегијум „Политике” у иницијативи.

Капор је деценијама био сарадник најстаријег дневног листа на Балкану. У његовим непоновљивим недељним колумнама илустрованим аутентичним цртежима, читаоци „Политике” могли су да сазнају све о нашим наравима и обичајима, београдским комшијама, „малим људима” које срећемо по градском превозу, о чаробним садржајима из бакиног шпајза и мамине кухиње… Аутор је бројних романа, збирки прича, документарних филмова и телевизијских емисија. Превођен је на француски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.