БЕОГРАД: У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ ПРОМОВИСАНА КЊИГА ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС/Срна

У крипти Храма Светог Саве у Београду одржана је промоција збирке прича Његовог преосвештенства епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија под називом „Преко прага“, која говори о судбинама малих људи крајем двадесетог века у БиХ.

Владика Григорије рекао је да ова књига на један начин представља и његов вапај да се испоштују различитости народа у Херцеговини, које су добре и које не треба потирати.

„Подјеле нису добре и мржња која из тих подјела извире и људе дијели, није добра. Оно што сам покушао јесте да ставим мелем на ране тих људи, на њихове очи у којима се види бол и не само на очи, већ на све оно што сачињава човека – душа, дух, тијело“, додао је владика Григорије.

Према његовим ријечима, све је рањено у Херцеговини, али ране не морају само да буду ране, већ оне могу бити и прозори за благодат Божију.

Говорећи о својим узорима у књижевности, владика је навео Иву Андрића, као недостижни образац како писати и Мешу Селимовића, који је рекао да човјек може да има само два разлога да пише: један је да је превише амбициозан, а други разлог је ако има нешто да исповиједи.

„Он није сигурно био од оних који су превише амбициозни, а ја немам храбрости да кажем да нисам амбициозан, али имам храбрости да кажем да имам много тога да исповиједим и да је писање неки облик мог исповиједања“, додао је владика Григорије.

Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је на промоцији да је први утисак који се добија читајући ову књигу ведрина која плијени, те успјешно осликани пејзажи, ведрих боја, тонова, праћени појем птица, мирисима чемпреса и ливада, што се све уклапа са богослужењем у манастиру Тврдошу.

Према његовим ријечима, сва ведрина, љепота, радост и свјетлост која сија из ове књиге може човјека да повуче и ка погрешном закључку, али како се чита књига, сви ти ведри тонови и гласови и пејзажи само служе да читаоце уведу у дубљу тајну.

„Служе да нас уведу у то да се дотакнемо људских судбина, да се са њима упознамо, чак и до оног врхунског искуства трагичног, али оне трагедије која је оплемењена вјером, човјечношћу, људскошћу тако да то искуство трагичног заправо још више истиче племенитост, доброту, вриједност и љепоту вјере“, рекао је владика Јоаникије.

Академик и књижевник Љубомир Симовић рекао је да књига „Преко прага“ није плод списатељске имагинације, већ је документ и свједочанство о ономе што је писац лично видио и доживио, али у којој је забиљежио и драматична свједочења која су му други људи као сапутнику, пријатељу или исповједнику током година повјеравали.

„Тако су се све те приче стопиле у јединствену и драматичну слику судбине народа који живи на тлу Херцеговине. Нажалост, судбина тог народа не може се написати без онога што у њој заузима централно мјесто, без рата“, додао је Симовић.

Он је навео да о књизи не може да говори, а да не укаже на судбине људи које су у њој појављују те да је најважније сазнање до којег писац у књизи долази сазнање да и у другим народима има добрих и племенитих људи, а да и међу његовим народом има зликоваца.

„Та истина би се могла допунити и ријечима Његове светости патријарха Павла које владика наводи у књизи: `Немојмо тражити узроке наше несреће само у другоме`“, истакао је Симовић.

Срна

1 коментар

  1. Angela каже:

    Vrlo sam skepticna, iako nisam videla knjigu, je je taj vladika dokazani ekumenista.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.