БЕОГРАД: Изложба „Змијањски вез“ и изложба накита Музеја Српске од синоћ у Етнографском музеју

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Изложбе „Кићење-симбол и спона између руралног и урбаног костима“ и „Змијањски вез-свјетско културно насљеђе“ Музеја Републике Српске отворене су синоћ у Етнографском музеју у Београду у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“.
Изложбу су отвориле директор Музеја Републике Српске Нада Пувачић и директор Етнографског музеја у Београду Мирјана Менковић.

Пувачићева је рекла да је добро да се два музеја нађу под истим кровом и да планирају будуће заједничке пројекте.

Она је додала да је са Етнографским музејом и убудуће планирана стручна сарадња, размјена кадрова и организовање стручних скупова.

Аутор изложбе „Змијањски вез-свјетско културно насљеђе“ Данијела Ђукановић рекла је Срни да изложба има за циљ да јавности прикаже први елемент из Републике Српске и БиХ који је уписан 2014. године на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.

Она је истакла да змијањски вез и данас живи на модеран начин. Бројна хуманитарна и друга удружења из Републике Српске и БиХ кроз радионице чувају тај вез од заборава и користе га за украшавање одјевних предмета како би тај ручни рад био носив и у 21. вијеку.

Фото: РТРС

Фото: РТРС

Посјетиоци ће имати прилику да се упознају са оригиналним експонатима змијањског веза израђеног крајем 19. вијека.

Овом изложбом и каталогом организатори су настојали да прикажу и објасне повезаност у култури живљења крајем 19. и почетком 20. вијека између сеоских и градских средина преко остатака материјалне културе односно одјеће и накита из тог периода.

Они су повезаност традиционалног и градског начина живота представили кроз предмете који су карактеристични представници сеоске и градске ношње, односно либаде и прегаче који су сваки за себе посебна прича, али који се међусобно спајају и прожимају накитом којим су се људи украшавали и прије него што су почели да се облаче.

Сеоска средина је имала специфичну народну ношњу за сваки крај, а градска одјећа је била под утицајем оријента. Међутим, иако је постојала разлика у одијевању између двије средине, накит их је повезивао.

Изложба ће бити отворена до јануара наредне године, обухвата 179 експоната, а прати је музејски каталог у српској и енглеској верзији.

Конзервацију предмета за изложбу припремила је конзерватор за текстил Драгана Радоја, а дизајн изложбе је урадила виши музејски техничар Љиљана Кораћ.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.