БЕЋКОВИЋ: Жалосна је чињеница што српски народ одавно не цијени себе и што има мањак самопоуздања и самопоштовања

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Српски академик Матија Бећковић рекао је вечерас у Бијељини да у народу још живи култ пјесника, поезије и да тога скоро више нема нигдје на свијету, те да га Бијељина и често враћање овом граду увијек изнова подсјете на славна времена пјесништва.

Говорећи стихове, у којима је опјевао историјске личности, али и на врло оригиналан и духовит начин правио пародије на актуелне ситуације данашњице, Бећковић је држао све вријеме пажњу генерацијски различите публике заједно са члановима СКУД-а „Семберије“.

Бећковић, који је у Центру за културу „Семберија“ дочекан овацијама публике, рекао је да није ни чудо што га Бијељина подсјећа на славна времена поезије и пјесништва, јер је у завичају можда највећег српског песника Филипа Вишњића, у опјеваној, славној Семберији.

„У народу још, видимо то овде, живи култ песника, поезије и да тога скоро више нема нигде на свету. Када бисмо то видели код неког другог више бисмо то ценили“, примијетио је Бећковић.

Он је оцијенио да је жалосна чињеница што српски народ одавно не цијени себе и има мањак самопоуздања и самопоштовања. „Када бисмо редове људи који иду на вече поезије видели код неког другог, ми бисмо жалили што то нема код нас, а има и дешава се, али не ценимо, па не примећујемо“, каже Бећковић.

Српски академик је рекао да је поезија „матерњи језик човечанству“, а то, подсјећа, показује и чињеница да никада ниједан пјесник није писао на страном језику, ма колико да их је знао.

„Време поезије не може да прође, то је вера у вечни живот и у вечност. Човек никада неће престати да у то верује, посебно не ми Срби који смо је створили у `страшним вековима`, када нисмо ни постојали у свести других народа“, рекао је Бећковић новинарима.

Из те таме, додао је, изнијели смо своју поезију и своје поетске ликове, важније од оних за које зна историја.

„Она не зна, на пример, за Косовку девојку или за Девет Југовића, али поезија то зна, и како се зову, и како су обучени, и како су живели, и где и како су погинули“, рекао је Бећковић и додао да је око тих ликова садјенута свијест нашег народа.

У оквиру вечери Матије Бећковића, Бошко Вујачић пјевао је уз гусле пјесме из Мојковачке битке аутора Радована Бећарића Требишког, поводом обиљежавања 100 година од ове битке.

Стихове Бећковића највећим дијелом говорили су чланови рецитаторске секције СКУД „Семберија“.

Градоначелник Бијељине Мићо Мићић уручио је вечерас академику Матији Бећковићу Златни грб града Бијељина, а од Удружења Црногораца „Острог“ Бећковић и Вујачић добили су по гусле.

Срна

Тагови: ,

1 коментар

  1. Петар Терзић каже:

    Хвала Матији за ове дивне речи. Један је од ретких интелектуалаца који у свакој прилици има, каже и пошаље праве поруке.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.