БЕЋКОВИЋ: Хашани могу бити једно од најважнијих мјеста у Српској

ИСКРА на Фејсбуку

(Матија Бећковић) Фото: РТРС

Академик Матија Бећковић сматра да би Хашани, родно мјесто књижевника Бранка Ћопића, могли бити једно од најважнијих мјеста у Републици Српској.

Бећковић је рекао да су родна мјеста књижевника веома значајна и да би требало направити мапу на којој би била обиљежена.

„То су главни градови Републике Српске и њене културе, то је темељ на којем она стоји. Ја са био у Смиљану Николе Тесле и данас кад сам долазио до родне куће Бранка Ћопића и овај крај ме подсјетио на то мјесто“, рекао је он данас током прве посјете родном мјесту Бранка Ћопића.

Бећковић је навео да је Ћопић први писац којег је знао, а касније га и упознао.

„Он је својим примјером олакшао живот својим земљацима, људи који се овдје рађају имају на кога да се угледају“, нагласио је Бећковић.

Светозар Личина, предсједник бањалучке Фондације „Бранко Ћопић“, подсјетио је да је Ћопић први у српску књижевност увео Грмеч.

„Ћопић је био јединствен по стваралачком идентитету, био је разапет између наде и разочарења, а иза себе је остави дјело моћно као Грмеч“, додао је Личина.

Начелник општине Крупа на Уни Младен Кљајић рекао је да је у Хашанима у току изградња реплике родне куће Бранка Ћопића, за шта је 26.000 евра обезбиједила Влада Азербејџана.

„Осим тога, изграђен је млин дједа Трише, а средства у износу од 25.000 КМ обезбијеђена су из кабинета предсједника Републике Српске“, навео је Кљајић.

Директор Основне школе „Бранко Ћопић“ из Доњег Дубовика, административног центра општине Крупа на Уни Драгана Тодић рекла је да је посјета академика Бећковића велика част.

Тодићева очекује да ће пројекат „Башта сљезове боје“ имати подршку и донаторе.

Академик Бећковић данас је посјетио мјесто гдје је у току изградња реплике родне куће Бранка Ћопића, а затим му је у спомен-школи у Хашанима представљен пројекат Спомен-подручје „Башта сљезове боје“ на површини од 38 хектара, који би, осим културних, требало би да има и привредне садржаје.

Овој презентацији коју су организовали Фондација „Бранко Ћопић“, општина Крупа на Уни и Основна школа „Бранко Ћопић“ присуствовали су и начелници општина Костајница, Нови Град и Оштра Лука.

Данас је у име манифестације „Књижевни сусрети на Козари“ Младенко Саџак представио књигу „Ћопић“ из Библиотеке „Књижевни сусрети на Козари“.

Он је рекао да ће у едицији „Овјенчани“ бити објављене књиге посвећене писцима добитницима награде „Скендер Куленовић“, а прву награду добио је управо Ћопић.

РТРС, Срна

Тагови:

1 коментар

  1. Zdravko каже:

    BRANKO

    Nego Branko, htedoh da Te pitam
    Mnogo toga da Te pitam
    Umnoga čoveka treba pitati
    A znam da me čuješ
    Besmrtni ne umiru
    Oni se samo presele
    Ti si za boravka ovde
    Rezervisao sebi preseljenje
    U Rajske vrtove
    Retki tamo dospeju
    Dragi Branko
    Retki to zasluže
    Nego, znam da bi mogao
    Mesecima pričati
    Kako je bilo putovati
    Od Hašana preko Beograda
    Do Večnosti
    Koliko si trnja sa puta
    Morao sklanjati
    A koliko Te tog trnja ubolo
    Branko
    Ma kada ubode u telo
    Prođe to
    Ali kada dušu ubode
    Em boli, em dugo traje
    A Ti nisi umeo zaobilaziti
    Trnjem obrasle puteve
    Nisi umeo da ideš puteljcima
    Niti prečicama
    Glavnim putem, pa neka je i trnovit
    Znam da je tako
    Znam kakav je čovek
    Sazdan od ličke i krajiške krvi
    Stena i ljudina
    Pravdoborac
    Rekoh, dugo bi Ti o tome imao pričati
    I mnogo toga bi imao reći
    Nego, da Te pitam ovo
    Kako se postaje veliki
    A ostaje Čovek
    Takvih je uvek malo bilo
    Danas ponajmanje
    Kako je Branko bilo
    Slušati grdnijeg od sebe
    Nedoraslog sebi
    Malog čoveka a vlastodršca
    Kako je bilo družiti se sa
    Još grdnijim uvlakačima
    Tog malog čoveka
    A Ti gromada, Ti svoj na svome
    A oni nedorast
    Umna i ljudska
    Znam, teško je to
    No ćutiš i živiš svoj svet
    Tako je i danas Branko
    Ne dao dragi Bog
    Da moramo živeti njihov svet
    Kako se čovek bez kičme
    Može uspraviti i ponosno hodati
    Nikako
    Ti to nisi umeo Branko
    Ti si uspravne kičme
    I u Večnost otišao
    Uspravne kičme i čiste duše
    Da Te još pitam
    Dragi Branko
    Kako je bilo biti Krajišnik
    U velikom Beogradu
    Kako je hodati Nikoletinim stazama
    Mnogi su to posle Tebe okusili
    Otišao si u Rajske vrtove
    Pa nisi to video
    Mnogo je krajiških suza
    Natopilo beogradske ulice
    Mnoga su tela izgnana iz svojih
    Potražila druga groblja
    Narod nas lepo primio Branko
    Onako bratski, srpski
    A političari
    Ti najbolje znaš kakvi su političari
    Na njih ne vredi trošiti reči
    Molim Te, kaži mi i ovo
    Znam odgovor, ali da od Tebe čujem
    Kako je živeti ispred svog vremena
    Usred umne i ljudske žabokrečine
    Kojoj ne vredi ni pričati
    Niti savete davati
    Teško, jel da. Pa da. Kao i danas
    Valjda je uvek bilo najteže
    Umnom čoveku
    Nego, još bih te pitao i ovo
    Kako je iz Rajskih vrtova gledati
    Kako Te danas uzdižu
    Nije naknadna pamet Branko
    Udvaraju Ti se
    Lakše im da si tamo
    Nego da si ovde
    Ovde bi im mnogo toga rekao
    Onako bez uvijanja
    Kako si uvek umeo reći
    A i ovi takve ne vole
    Kao što niti oni nisu voleli
    Kome je trebao uman čovek
    A povrh svega i svoj
    Retko kome Branko
    No, nisu oni svesni svoje niskosti
    Ne znaju oni šta je živeti za navjek
    To samo retki dobiju priliku
    Retki bivaju u Rajskim vrtovima
    Nazdravljam Branko
    Ima još mnogo tema
    Ali ima i vremena
    Za večne

    Decembra 2017.
    Zdravko Jokić

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.