БАЊАЛУКА: Добитници Кочићеве награде на Вечери лауреата

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Бањалука

Фото: Бањалука

У Банском двору у Бањалуци, у оквиру јубиларног 50. Кочићевог збора, одржано је Вече лауреата, које је окупило 12 досадашњих добитника Кочићеве награде.

Вече лауреата, које је први пут организовано у оквиру ове манифестације, почело је минутом ћутања и одавањем почасти преминулим добитницима Кочићеве награде, којих су се присутни присјетили кроз тонске записе.

Добитник Кочићеве награде 2009. године Стеван Тонтић изразио је задовољство што налази на овој свечаности књижевности. „Сви смо на неки начин потомци великог Петра Кочића“, рекао је Тонтић.

Он је истакао да је већина Срба веома поштује Петра Кочића, али да је питање да ли му се одужују на прави начин, додавши да је управо Вече лауреата прилика да се подсјети на велико дјело тог човјека.

Књижевник Ранко Прерадовић, добитник Кочићеве награде 2003. године, подсјетио је да је Кочићева награда осмишљена 1992. године, истакавши да је учествовао у њеном креирању.

„Има сасвим довољно разлога да се сви заједно веселимо и радујемо оваквим сусретима“, поручио је Прерадовић.

Он је нагласио да величина Кочићевог дјела и борбе не може потамнити, нити се може изгубити, истичући да она може само расти у људским патњама и заједничким погледима на свијет.

Овогодишњи добитник Кочићеве награде Зоран Костић истакао је да је Кочићево дјело нашло историјску потврду у остваривању и оснивању Републике Српске. „Петар Кочић је у темеље унио свој велики допринос и утолико је мени та награда данас сјајнија и значајнија“, каже Костић.

Он сматра Петра Кочића једним од родоначелника Републике Српске, истичући да Српска није стварана само у Одбрамбено-отаџбинском рату, већ да је она остварење вјековних жеља српског народа изражених кроз борбу за слободу и самосталност на овим просторима.

„Ако је основна идеја дјела Петра Кочића прозна и публистичка борба за достојанство и идентитет српског народа на овим просторима и ако један жири, додјељујући ми ово велико признање, констатује да моје стваралаштво коренспондира са његовим бесмртним дјелом онда ништа друго не могу осјећати већ велику част и због те паралеле, а и одличја које је најсјајније у српској књижевности“, каже Костић.

Предсједник Завичајног друштва „Змијање“ Витомир Поповић рекао је да је Вече лауреата окупило највећи дио досадашњих добитника Кочићеве награде, додавши да су неки нажалост преминули, а неки нису могли доћи из здравствених разлога.

„Цијенимо да ћемо и у наредном периоду, барем када је ријеч о овим јубилејима, окупљати добитнике Кочићеве награде“, рекао је Поповић, истичући да је то од изузетног значаја за развој књижевности и књижевне мисли на простору Српске.

Он каже да је Петар Кочић изузетна личност, неспорно из самог врха свјетске књижевности.

„Имамо обавезу не само да евоцирамо успомене на Кочићев лик и дјело већ и да покушамо и младе упознати са његовим књижевним опусом и усмјерити их да они идеју о слободи, отаџбини и правди чувају на исти начин на који је то радио и велики писац“, истакао је Поповић.

Кочићеву награду су од 1992. године добила 24 књижевника.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.