62. ПУЛА: „Златне Арене” за „Звиздана” и српске филмове

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Пула- За најбољи филм 62. Пулског фестивала, у изузетно јакој и квалитетној овогодишњој конкуренцији, проглашен је хрватско-словеначко-српски копродукцијски филм „Звиздан” Далибора Матанића, који је у Пулу стигао са ореолом канског славодобитника и најпотентније могућег кандидата Хрватске за Оскара.

Жири који у саставу ове године имао и два странца – италијански критичар Марио Браучи и немачки филмски програмер (берлинског Форума) Бернд Будер – „Велику Златну Арену” редитељу Матанићу и продуценткињи Анкици Јурић Тилић доделио је „за филм који својом поруком има способност да допре до гледаоца кроз одлично артикулисану наративну структуру и оригиналне глумачке изведбе”. Жири је позитивно оценио и многе друге вредности овог веома успешно изведеног филмског триптиха о забрањеној љубави (између Срба и Хрвата у книнској крајини), чија је радња смештена у 1991.,2001. и 2011. годину у другачијим политичким окружењима, али са истом емоцијом и жељом – да се превазиђе националност и пронађе човек и љубав.

Матанићевом „Звиздану” припало је тако још пет „Златних Арена”. За режију (за мајсторски једноставан, прецизан и уверљив приказ сложених међуљудских односа изазваних трагичним историјским збивањима“), костим (Ана Савић Гецан), најбољу главну женску (Тихана Лазовић у трострукој улози) и најбољу споредну женску улогу (Нивес Иванковић у улози мајке у средишној причи), као и за најбољу споредну мушку улогу (Дадо Ћосић). „Звиздану” је припала и награда „Октавијан” коју додељује Друштво филмских критичара Хрватске.

Иако је премијеру „Звидана” и пулској „Арени” гледало више од седам хиљада људи (поклонио се и српски копродуцент Ненад Дукић) који су здушно аплаудирали, Матанићев филм је на листи гласова публике заузео тек  девето место (укупна оцена 4,12). Прво место доминантно, са укупном оценом 4,85, до самог краја задржао је филм „Бићемо прваци света” који је у целини ауторски пројекат Звонимира Шимунеца и Дејана Петровића и у продукцији „Интермедија нетворка”. „Првацима” је тако припала угледна награда „Златна врата Пуле”, увек тако снажно прижељкивана од стране сваког филмског аутора чији се филм приказује у пулској Арени.

Но, није то једини тријумф српског филма на 62. Пули. Чак три „Златне Арене” припале су филму „Ничије дете” Вука Ршумовића у категорији мањинских копродукција. Осим „Арене” за најбољи филм („за потресан и важан филм инспирисан шокантном и истинитом причом“), Ршумовићу је награда додељена и за режију („за бриљантан редитељски подухват додатно импресиван због изузетног рада са децом и натуршчицима“), а маленом Денису Мурићу „Златна Арена” је припала за глумачко остварење („млади глумац који својом снажном изведбом покрива невероватно широк распон егзистенцијалних и физичких стања и емоција“). Ршумовићев филм је изврсно прошао и код публике – заузео је високо пето место са оценом 4,48.

После изврсне светске премијере српског филма „Поред мене” Стевана Филиповића, све се синоћ завршило доделом „Златне Арене” за најбољи филм Међународног такмичарског програма (у раду жирија учествовао и Срђан Драгојевић). Трочлани жири овог програма једногласно је одлучио да Филиповићу „Арена” припадне за „храбро портретисање нове генерације нашег времена коју прогоне духови старих идеологија и страхови према неизвесној будућности и за изведбе младих глумаца, јер су посебним вештинама пружили уметничку творевину средње школе као метафору друштва, још увек дубоко погођеног национализмом, хомофобијом и класном дискриминацијом”.

И у међународном такмичарском програму студентских филмова победио је српски филм! Краткометражно остварење Стефана Иванчића „Лето без месеца” освојио је главну награду за „драматуршки успешан и визуелно дојмљив приказ детињства, стављајући у први план вредности које лако занемарујемо – дечију искреност, једноставност, невиност и саосећајност”…

Српска кинематографија је и ове године изврсно била представљена у Пули, а сам фестивал захваљујући квалитетној продукцијској филмској години доживео је једно од својих блиставијих издања. Потврда тога су и изузетно високе оцене публике. Готово ниједан филм приказан у Арени није добио оцену мању од четири! Дуго боравим на Пулском фестивалу и не памтим овако висок „скор”, те признајем да се слажем са директором ХАВЦ-а Хрвојем Хрибаром када каже да се није само пробудио хрватски филм, већ је и публика научила да гледа и високо вреднује и уметничка остварења, а не само „комерцијалу”.

Међу овогодишњим вишеструким добитницима „Златних Арена”, као што се и могло очекивати, јесу и изврсни хрватски филмови: „Имена вишње” Бранка Шмита („Арене” за најбољи сценарио Јосипу Млакићу и монтажу Весни Лажети и Хрвоју Мршићу, као и награда жирија критике Федеора), „Таква су правила” Огњана Свиличића ( „Арена” за најбољу мушку улогу Емиру Хаџихафизбеговићу и за сценографију Ивану Вељачи), као и дебитантски „Ти ме носиш” Ивоне Јуке (такође копродукција са Србијом). Јукин филм је освојио чак три „Златне Арене” (за визуелне ефекте, музику и камеру), али и награду „Бреза” за најбољег дебитанта који је отишао у руке малене глумице Хелене Бељан „за уверљиву изведбу лика мале девојчице великог срца која у себи носи важну поруку о љубави истрасти”.

Награђени су и „Свињари” Ивана Ливаковића и то за специјалне ефекте , „Љубав или смрт” Даниела Кушана  за најбољу маску и документарац „Ракијашки дневник” Дамира Чучића за обликовање филмског звука… Била је ово берићетна Пула.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.