Зоран Шапоњић

ЗАШТО ПИЛОТ ПАВЛОВИЋ НИЈЕ ПРОГЛАШЕН ЗА ХЕРОЈА СРБИЈЕ?

Причу о херојском подвигу и јуначкој погибији потпуковника Миленка Павловића коју је „Искра“ јуче објавила, за мање од двадесет сати на нашој страници лајковало је, означило да им се свиђа, поделило пријатељима – 10.000 наших читалаца!

Zoran SaponjicДоказ да се Србија не стиди својих хероја, оних који су славно гинули, ценећи слободу и војничку заклетву свом народу више но свој живот, па макар на другој страни била и највећа армада састављена икада? Можда!

Сетио сам се јуче, читајући причу о погибији потпуковника Павловића, Словеније и јунског рата 1991. године. Када сам, тада као млад новинар, трећег или четвртог дана рата закорачио у једну од касарни ЈНА у Љубљани, највиши чин који сам унутра затекао били су – млади, голобради потпоручници који су, са шачицом војника још бранили то парче Југославије у Словенији, и они вођени војничком заклетвом, својом чашћу, док су их са околних солитера, словеначки територијалци гађали снајперима као голубове…

– Где су вам пуковници, потпуковници, капетани, мајори, питао сам тада, наивно, голобраде потпоручнике.

– Побегли – јетко су одговарали млади официри, свесни издаје, свесни да су их они, који су годинама уживали све привилегије официра, имали станове, добре плате, издали, побегли, оставили да изгину.

И пилот, потпуковник Миленко Павловић могао је тог 4. маја 1999. године, док су злочинци оргијали на небу изнад Србије да побегне, није чак морао ни да бежи, могао је са издвојеног командног места да слуша радио станицу и пренос уживо погибије свог младог колеге.

Није, а могао је. На аеродрому у Батајници, та прича већ је постала легенда, извукао је из кабине МИГ-а 29, свог младог колегу пилота, и, уз „псовку“, на какву можемо наићи читајући мемоаре Степе, или Живојина Мишића, војводе Путника – „мајку вам дечју, нећете да гинете ви, ја ћу“, сео у авион и одлетео пут родног Ваљева… Знајући да са оне стране Дрине долази сила…

Епски тренутак отпора једне мале земље највећој армади икад створеној!

И баш зато, питам данас зашто пилот потпуковник Миленко Павловић није проглашен за хероја Србије? Не народ, него питам државу Србију, оне који су овом земљом владали последњих 16 година.

Зар подвиг пилота Павловића није херојски, није достојан највећих јунака ове земље, оних који део из војничке заклетве о полагању живота за отаџбину нису схватили као пуку причу, него као питање части.

Или се можда држава Србија стиди данас пилота Павловића и његовог подвига. Можда данас, када нас анационална Унија гази и сатире, ништи нашу историју, није паметно проглашавати херојем некога ко се супротставио злочинцима и кукавицама па макар они били и из НАТО пакта и Европске уније. Можда је данас паметније прићутати се, него проглашавати херојем некога ко је својим животом, свесно, оверио доказ да у овој земљи још има оних којима је част преча од „милосрђа“ које су нам они донели?

И питам данас још, зашто се о овом херојском подвигу данас не учи у школама, зашто погибија пилота Павловића није лекција у уџбеницима из којих историју уче наша деца?

А, он је сам стао на небу изнад Ваљева наспрам 16 НАТО ловаца кукавица, далеко савременијих, софистициранијих, моћнијих од његовог, па још и напола поквареног МИГ-а 29… И, нису га они ни оборили, него, нека холандска кукавица из НАТО ловца, са безбедне даљине, са неба неде изнад Тузле…

Могао је пилот Павловић када је видео да је у радарском захвату да на њега иде ракета, да се катапултира, да спаси живот. Није! Није хтео да напусти авион.

Објашњавати неком сад зашто није, узалудан је посао. Није зато што је он истински херој Србије. А то, зашто није проглашен за хероја, на част неким другима.

Зоран Шапоњић

12 коментара

  1. miki каже:

    ,, U Srbiji prilike su take
    babe slave,
    preziru junake“ .

    • Љубомир Луковац каже:

      све што бих рекао после Микија, било би сувишно ! Нису времена за Врлину !

  2. Sasa каже:

    Covek je bio potpukovnik, a posthumno je unapredjen u cin pukovnika. Znaci major ne moze biti nikako!

  3. Vukodav каже:

    Lep tekst i stvarno je neverovatno, uz svu količinu ordenja koje je podeljeno, da nema jednog za ovakvog čoveka…

    Moram da prokomentarišem još jednu stvar koja me uvek iznervira, milosrdni anđeo je bilo naše ime za nato agresiju, po meni potpuno bespotrebno. Na zapadu se agresija zvala operation noble anvil.
    Mislim da je apsolutno suvišno da pored onolikih zločina koje je nato počinio na našim prostorima mi sad koristimo izmišljeno ime akcije da bi ih zbog toga više mrzeli…

  4. Jovan каже:

    Колико се ја сећам, њега су нажалост оборили НАШИ пво са прагом јер лично сам видео остатке авиона после… и дан данас се могу видети у неком селу око Ваљева има споменик овом хероју… са све деловима авиона и рупама 20мм од земаљске пво….

    Нажалост такве ствари се дешавају, само ми није јасно што се скрива још увек … јер то никако неумањује херојски чин овог официра…

    • Pajin drug каже:

      Jovane gresis,slucajno sam po naredbi pretpostavljena komande bio na licu mesta i ucestvovao u vadjenju tela iz olupine oborenog aviona,i delove tog aviona trazio dva dana od traverze Petnicke pecine do mesta pada.Vecinu tih delova smo preneli na a.Batajnica,neeksplodirane rakete V/V i granate smo unistili na licu mesta.Avion je pogodjen samonavodjenim raketama lansiranim sa Nato aviona.Koliko sam ja mogao da zakljucim pogodjen je sa dve rakete,to cenim jer sam nasao tragove eksplozivnih gasova najvise iza kabine u predelu rashodnog rezervoara goriva i na repnim povrsinama i levom kormilu dubine koga sam nasao u nekom malinjaku cetiri kilometara pre mesta pada aviona iza dvorista cestite porodice Markovic na pocetku njive sa tek zasadjenim ranim povrcem.Na tom mestu se nalazi spomenik poginulom Paji i na tom delu njive se po recima porodice nece nikada nista saditi.Inace ja sa i razgovarao sa njim pre nego sto je javljeno da mladji kolega ima problema sa ispravnoscu aviona,samo je rekao neka niko ne seda u avion dolazim ja,Nazalost to je bilo nesto pre 13 casova ,a oko 20 casova smo izvadili njegovo telo iz srusenog aviona.To je istina iz prve ruke,drugaciju istinu neka prica i tumaci ko kako hoce i kako mu odgovara.

  5. Zare каже:

    Spomenik je u njegovom rodnom selu, Gornjem Crniljevu, kod Osecine.A da se katapultirao tada, avion bi pao negde u centar Valjeva, spasio je Valjevo i otisao u legendu.Vecna mu slava

  6. Srdjan каже:

    Uvek se rastužim kada se pomene ovaj pilot. Čovek je svesno leteo u smrt sa 1% sanse da preživi uz predhodni otkaz naizmeničnog generatora žbog čega nije mogao koristiti oružje svog MIG-a 29.
    Neka mu je večna slava!

  7. blatnjavi каже:

    A sta je, ustvati, podvig!?
    Samoubistvo jednog razocaranog i rastrojenog coveka, koji je unistio avion vredan milione?
    Znamo to, da bi neko postao svetac (bio proglasen svetim) mora da ucini neko cudo, tako i da bi neko postao heroj, mora se zrtvovati za drugog.
    Ovde toga nema!
    On, siroma, nije neprijateljske avione ni video, a kamoli pretstavljao pretnju njima. On je ZNAO da nema nikavu sansu da uradi bilo sta, ali je ipak podigao avion i svesno otisao u smrt.
    To nije herojski, nego kukavicki cin, koji je samo podigao moral neprijatelju.

    Da je vise takvih budala bilo u kolnenoj vojsci na KiM, ni ceta vojnika sa nula tehnike se ne bi izvukla, satrli bi ih!!!
    Nekad treba biti lukav, hajduk, pritajiti se i uzvratiti herojski, kad se ukaze povoljna prilika – svi za jednog, jedan za sve.
    Ne ide se u svatove bez one stvari.

    • nnd mlt каже:

      nemas ti pojma ,kretenu.

    • Рунолист каже:

      шта рећи теби таквом полудебилном..нити си војске служио, нити имао ваљаног узора у животу да би схватио дело овог човека..па опет ти себи даде право да откуцаш овде нешто и као, ето, будеш мудар..држи се ти себе и свог улудо проживљеног живота а подвиге и велика дела остави онима који одлично знају шта раде..и наравно, не заборави да опет, кад пламенови утихну, тамо негде далеко из позадине, опет мудрујеш, као паметан и мудар, какав јеси…

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.