Баждарење полиграфа

У Србији је сваки дан ”петак тринаести”

  • Када Американац Арон Брук каже да ”Србија не треба да усвоји бриселски регулаторни фашизам”, одмах се сетим да је ЕУ, пре пар дана, прописала да се јеврејски производи продавницама ЕУ обавезно означе посебним етикетама, а сетим се и да је Хитлер Јевреје означавао жутом траком око руке. На неки начин, његов сан постхумно се остварио у ЕУ, коју предводи Немачка.

Radoje i jastreb

Данас је петак, 13.новембар 2015.године. Да ли се данас у Србији догодило нешто тешко, несрећно и зло, што овај ”баксузни дан” подразумева? Није.

У Србији је то дан као и сваки други. Нама се сваког дана догађа ”петак тринаести”.

Посебно са влашћу која нас безрезервно и безобзирно води у ЕУ. Готово егзалтирано нас упућује тамо одакле стижу нови и новији захтеви. Најновији: Србија пре уласка у ЕУ мора усвојити нови закон о ГМО (генетски модификована храна), којим може предвидети забрану производње ГМО, али не и забранити њен промет …

Нама је сваки дан ”петак тринаести”.

И када нас хвале, као за мигранте које уредно пропуштамо и евидентирамо, а ускоро ће нам их вратити јер су код нас евидентирани.

И када нас јавно тапшу по рамену, као Мајкл Кирби, амерички амбасадор у Србији, нашег премијера Александра Вучића: ”Рекао сам премијеру Вучићу да немам интерес да га збацим са власти, односно да САД немају такав интерес”.

Први утисак након овакве изјаве је – увођење нове клетве у политички живот Србије: ”Дабогда амерички амбасадор немао интерес да те збаци са власти!” Збиља, може ли шта горе од тога да задеси српског политичара?

Од тога је опорији други утисак: из Кирбијеве негаторско-искрене изјаве изводи се закључак да он ”када има интерес” – сигурно ради на томе да ”збаци” неког политичара, функционера или владу.

Односно, ”када САД имају такав интерес”, што би рекао Кирби. То је, тај ”интерес”, ваљда, довољан разлог, довољно легалан да урадиш било шта у свету… Да организујеш сва она ”арапска пролећа” због чијих миграната сада ЕУ дочекује ”арапску зиму”…

А, какав то интерес имају САД, наспрам нас?

– Ако логично гледате куда иде Србија, Вучић је води тамо где би смо ми желели да иде. САД би желеле да Србија буде у ЕУ”. – каже Кирби

Да је Вучић не води, да ли би Србија ишла тамо где САД желе да иде?

Није то питање на које Србија мора и уме да одговори. Американцима најбоље одговоре Американци: Арон Брук, амерички бизнисмен, шеф Института ”Ајн Ренд”, на Конференцији Међународне студентске организације ”Студенти за слободу”, одржаној у Београду:

– Кажем вам, немојте улазити у ЕУ! Србија треба да установи сопствену економску политику, више окренуту ка laissez-faire концепту. Ако хоћете, можете увести евро, отворити границе за рад и капитал, али нема разлога да усвојите бриселски регулаторни фашизам. ЕУ је катастрофа када је реч о регулацији рада и производа, не желите ваљда да вам то наметну?! Ако не верујете сопственој централној банци, усвојите евро без уласка у ЕУ, препоручујем увођење слободне економије у Србији, ниже царине, лакше кретање људи, а због тога не морате у ЕУ. Можете то да урадите унилатерално и остварите све користи које има Европа, без лоших ствари из ЕУ”. – тврди Арон Брук, који се очигледно не слаже нити са Кирбијем, нити са жељом САД.

Пита ли, неко, уопште, грађане Србије – где би желели да буду?

Знамо ли шта нас чека? Да ли заиста желимо да будемо у ЕУ која је пре пар дана прописала да јеврејски производи у продавницама ЕУ морају имати посебну етикету?! Шта са купцима таквих производа, да им се на каси ставља ”жута трака” око руке?

Ко каже да од овог не постоји горе, морао би одмах на полиграф, јер – постоји: у истој равни или степеник више је ”образложење” јучерашњих повишица плата и пензија у Србији.

– Наше су финансије као апотека, а додатне акцизе на гориво и цигарете уводимо да би исплатили те повишице којима су неки незадовољни! И да би буџет Србије дошао до новца којим ће финансирати Јавни сервис РТС, јер претплата за грађане од 150 динара неће бити довољна! Због вас из Јавног сервиса се уводи акциза! – говорио је ових дана у неколико појављивања пред новинарима, премијер Србије.

Није им, додуше, рекао ”срам вас било”, као Бајатовићу директору ”Србијагаса”, за њега ”петка тринаестог”, када га је прозвао због вожње у ”најлуксузинијем и најскупљем аутомобилу у Србији, а фирма му губиташ”…

Е, тај губиташ, свим запосленим поделио је ”једнократну помоћ” од по 500 евра. И не морају да врате. А, просветари који нису задовољни са помоћи од 7.000 динара ”могу да је врате Влади” – поручио им њихов рођени министар Срђан Вербић. Ако нису њиме задовољни, могу ли да га врате у Петницу? Не могу, он је као дух из боце…

Е, као на излазак ”духа из боце” – дуго смо из Агенције за привредне регистре чекали на ”излазак” резултата пословања наше привреде у 2014.години. Апотекарски прецизно речено – губитак је био четири пута већи него у 2013.години.

И мала дигресија, битна за наставак приче: јуче најављено повећање плата и пензија државни буџет ће на годишњем нивоу коштати око 50 милиона евра.

Из извештаја АПР установљава се следеће: државни буџет ”упумпао” је прошле године у ”Ер Србију” 83 милиона евра, па је наша (?) авио компанија ”први пут у историји” пословала са добитком од 3,4 милиона евра… А, да није било пара из буџета свих грађана, ”Ер Србија” завршила би годину са губитком од 79,6 милиона евра.

И следеће: ”Железара” из Смедерева завршила је годину са ”нултим пословањем” (”а у овој години нема више дотација”) – јер је, по АПР-у, у децембру прошле године у њу ”упумпано” 110 милиона евра из буџета Србије.

О тих укупно 193 милиона евра није се расправљало у Скупштини Србије, никада и никако, а камо ли онако острашћено, као јуче о оних седам хиљада за просветаре… Да ли је неко за то питао пензионере, лекаре, учитеље и полицајце? Јесу ли за то одвајали од својих пензија, од својих зарада и од својих породица?

Да тих 193 милиона евра нису потрошена на минусе у ”никада бољем пословању у историји”, сада би, рецимо, повишица могла бити четири пута већа. Или не би ни било потребе за умањењем плата и пензија у јавном сектору.

Зар нас је у овоме подржао ММФ?

Јесте! То је пут којим, осим САД, и ММФ жели да идемо, јер ММФ није ништа друго до САД. И не постоји ниједан разлог да нас америчка администрација, отелотворена у амбасадору Кирбију, за било шта куди.

Грађани Србије, ”задовољни на мало”, сада су и биће најјефтинија радна снага у Европи и шире, што је потребно интересима и ЕУ и САД, а са тако малим платама – идеалне су муштерије за ГМО храну… Узгред, у Русији је производња и пуштање у промет ГМО хране одувек кривично дело, а ускоро ће у закону добити обележје терористичког чина.

Претерано? Није.

Претерано је, али заиста, од Србије тражити да законом легализује промет ГМО хране, претерано је (”бриселски регулаторни фашизам”) посебно етикетирати јеврејске производе у европским продавницама…

Претерано је и рећи да је, на таласу те злехуде јеврејске етикете, ЕУ постала остварење Хитлеровог сна о европском континенту којим ће управљати Немачка…

Али, зар није?

Зар се Немци, у овој мигрантској кризи, не ”доказују” као филантропи, а улогу мизантропа препуштају европским државама које су највише страдале под фашизмом?

Радоје Андрић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.