Милан Ружић

Треба нам Павле, да нам са икона светли

27.10.2016.

Његова светост патријарх српски господин Иринеј, јуче је изјавио да је за проглашење патријарха Павла за свеца још увек рано. Наравно, сигуран сам да је са те стране, која се тиче основних правила за канонизовање некога, Његова светост у праву. Међутим, колико год било рано, мени делује да је већ касно и да се то мора што пре догодити. Каснимо са свим оним што смо морали одавно учинити, а понајвише са Павлом. Нема за мене веће части од те да сам био савременик нашег уснулог Патријарха.

Али, ако смо већ толико огрезли у злу, некултури, невери, чамотињи и потчињености, треба нам управо Павле да нам са икона светли у свакој кући као светац, што он јесте, иако још увек није за истога проглашен. Иако данас сви Срби у својој кући имају слику блаженопочившег патријарха и према њој се већ понашају као према икони, има и оних који овог човека нападају.

Некакве самозване глумице су се баш потрудиле да изразе своје мишљење како је наш упокојени патријарх Павле „благосиљао мржњу“. Не верујем да је у ову тврдњу своје прсте умешао нити један део мозга, а истине у томе нема ни у назнакама. То што поједини нападају човека који је и за живота био светац, само говори о томе колико они никада нису били људи, а и колико су увек били кукавице и никада то за Павлова живота нису смели. Бојали су се патријархове тихе речи која планине пролама и која право у срце гађа. Међутим, не би их можда ни погодила, јер срца и немају чим овакве реченице исписују.

Наш блаженопочивши патријарх је човек о чијим делима ја нећу да пишем, јер сматрам да, ко не зна шта је све учинио, кога је све спасао, колико нас је волео, томе немамо шта ни причати.

Једино знам то да је данас касно за све осим за Павла, његове речи и дела. Кад бисмо се уснулог патријарха више држали, тад бисмо се и одржали. Хвала и Његовој светости патријарху Иринеју што је на себе преузео најтежи подвиг, а то је – бити патријарх после Павла. Ни највећи јунак и духовник то не би могао, али наш садашњи патријарх у томе успева и на томе му хвала.

А ви што нападате, узмите се у памет и прочитајте нешто о патријарху Павлу ако Бога и слова знате, а ако не, жао ми је што ћете живот провести у порицању Павла, а самим тим и своје душе.

Само знам да бих, ако икада затреба, а даће Бог да неће доћи до тога, увек поред себе пре имао икону патријарха Павла, него било које оружје и ма колико храброг саборца, јер би Павле боље од свих чувао и мој живот, и моје срце и моју душу, као што то чини и у миру.