Милан Ружић

Треба нам Павле, да нам са икона светли

Његова светост патријарх српски господин Иринеј, јуче је изјавио да је за проглашење патријарха Павла за свеца још увек рано. Наравно, сигуран сам да је са те стране, која се тиче основних правила за канонизовање некога, Његова светост у праву. Међутим, колико год било рано, мени делује да је већ касно и да се то мора што пре догодити. Каснимо са свим оним што смо морали одавно учинити, а понајвише са Павлом. Нема за мене веће части од те да сам био савременик нашег уснулог Патријарха.

Milan RuzicАли, ако смо већ толико огрезли у злу, некултури, невери, чамотињи и потчињености, треба нам управо Павле да нам са икона светли у свакој кући као светац, што он јесте, иако још увек није за истога проглашен. Иако данас сви Срби у својој кући имају слику блаженопочившег патријарха и према њој се већ понашају као према икони, има и оних који овог човека нападају.

Некакве самозване глумице су се баш потрудиле да изразе своје мишљење како је наш упокојени патријарх Павле „благосиљао мржњу“. Не верујем да је у ову тврдњу своје прсте умешао нити један део мозга, а истине у томе нема ни у назнакама. То што поједини нападају човека који је и за живота био светац, само говори о томе колико они никада нису били људи, а и колико су увек били кукавице и никада то за Павлова живота нису смели. Бојали су се патријархове тихе речи која планине пролама и која право у срце гађа. Међутим, не би их можда ни погодила, јер срца и немају чим овакве реченице исписују.

Наш блаженопочивши патријарх је човек о чијим делима ја нећу да пишем, јер сматрам да, ко не зна шта је све учинио, кога је све спасао, колико нас је волео, томе немамо шта ни причати.

Једино знам то да је данас касно за све осим за Павла, његове речи и дела. Кад бисмо се уснулог патријарха више држали, тад бисмо се и одржали. Хвала и Његовој светости патријарху Иринеју што је на себе преузео најтежи подвиг, а то је – бити патријарх после Павла. Ни највећи јунак и духовник то не би могао, али наш садашњи патријарх у томе успева и на томе му хвала.

А ви што нападате, узмите се у памет и прочитајте нешто о патријарху Павлу ако Бога и слова знате, а ако не, жао ми је што ћете живот провести у порицању Павла, а самим тим и своје душе.

Само знам да бих, ако икада затреба, а даће Бог да неће доћи до тога, увек поред себе пре имао икону патријарха Павла, него било које оружје и ма колико храброг саборца, јер би Павле боље од свих чувао и мој живот, и моје срце и моју душу, као што то чини и у миру.

Милан Ружић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Када би драги Господ Бог бар сваком од нас подарио бар један трун љубави, доброте, искрености…, какву је подарио преминулом патријарху Павлу, нашој срећи неби било краја.
    Благо оним људима који у његовој светости виде путоказ и смисао живота.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.