Мирослав Лазански

Све је почело од Туле

Три тужне врбе на ливади, једна писта за авионе и обична зграда. Неколико спратова испод ледине прави подземни град, ваздухопловна база Офут поред Омахе, Небраска, САД, седиште америчке Стратешке ваздушне команде. Април далеке 1983, био сам први новинар, заправо први човек из неке „незападне” земље који је добио прилику да посети најважнију од свих команди америчких оружаних снага и да разговара с командантом, генералом са четири звездице Бенијем Л. Девисом.

Офут је географски скоро само средиште САД, а из те базе се командује америчким бомбардерима с нуклеарним оружјем и интерконтиненталним ракетама „минитмен-3”. Командант ваздушне команде лично одговара председнику САД, но као командант може самостално да пошаље бомбардере с нуклеарним оружјем до одређене удаљености од граница, тада СССР-а, данас Русије, и без дозволе Беле куће.

– Колико близу границе СССР-а? – упитао сам официра ваздушне команде.

Ништа није одговорио, само је на светлећој карти показао на некакав неодређени полукруг, негде близу Велике Британије.

Данас, 34 године касније, амерички стратешки бомбардери Б-52 лете и до саме ивице ваздушног простора Русије на Балтику и без посебног одобрења Беле куће.

Тада, те далеке 1983. године капетан Ландсфорд демонстрирао ми је систем комуникације ваздушне команде, позвавши истовремено три радарске станице: Адак на Алеутима на Пацифику, Тулу на Гренланду и Роквел на Исланду. И, на крају, веза са летећом ваздушном командом, односно авионом у којем је резервна команда америчких стратешких снага за случај рата, 24 сата у ваздуху. Када се један такав авион спусти, други је већ у ваздуху.

– Ерборн команд пост, јави се! – позвао је капетан Ландсфорд, имамо новинара из Југославије.

– Ерборн команд пост на вези – говори генерал Харли Хјуз – добро дошли у ваздушну Стратешку команду…

Генерал Хјуз летео је тада, те 1983, према Тули на Гренланду. Само четири године касније САД су управо у подручју Туле прекршиле међународни споразум о антиракетној одбрани (АБМ) из 1972. постављањем нове велике радарске станице са фазираном решетком. Тиме су грубо прекршиле члан 6 споразума и усаглашену изјаву „Ф”.

Наиме, члан 6 Споразума о антиракетној одбрани дозвољава стационирање радарске станице која упозорава на напад стратешких балистичких ракета само на периферији националне територије са спољашњом оријентацијом, док усаглашена изјава Ф утврђује строго одређена места стационирања великих радарских станица са фазираном решетком. Земљама потписницима споразума дозвољено је да граде такве станице, али само на периферији националне територије. Тула на Гренланду сигурно није територија САД.

Истина, Вашингтон је још тада покушао да правда нови радар у Тули тврдњом да је реч само о модернизацији старе радарске станице система „бимијус” са радарима с рефлексним антенама, но 1987. је, уместо старих радарских станица постављених на одређеном растојању једна од друге са рефлексним антенама, постављен радар нове конструкције, са фазираном решетком типа „пејв пос”. Осим тога, нова радарска станица око 100 пута брже обрађује податке од оне станице са којом су ми демонстрирали радио-везу 1983. године у седишту Стратешке ваздушне команде у Офуту. И домет нове радарске станице Тула на Гренланду јесте 5.080 километара, а зона откривања 240 степени. Још тада, 1987, то је било јасно кршење међународног споразума од САД. Нова радарска станица Тула на Гренланду одмах је укључена у систем тадашње Стратешке одбрамбене иницијативе, или СДИ, то јест оно што је данас у Румунији и Пољској тзв. противракетни штит.

Убрзо после нове радарске станице Тула, САД су започеле и изградњу такође нове радарске станице са фазираном решетком типа „пејв пос” у региону Фајлингдејиз Мур у Великој Британији. То, уз постојеће радарске станице истог типа на територији САД, базе Робинс, Отис, Бил и Гудфолоу, као и са радарском станицом противракетне одбране у бази у Гранд Форксу представљало је још тада основу противракетне одбране територије САД.

Но, радари типа „пејв пос” на Гренланду и у Великој Британији забрањени су споразумом о АБМ из 1972. године. САД су управо тај споразум на тај начин и прекршиле, то јест једнострано напустиле.

Ипак, ни то није све, ових дана САД се спремају да нову радарску станицу, модернизовану верзију радара типа „пејв пос”, поставе и на једно норвешко острво близу границе са Русијом, а Норвешка није територија САД. Радари у оквиру система америчког „противракетног штита” у Румунији и у Пољској, ратни бродови америчке флоте са системом „еџиз” у Црном мору и на Балтику, гомилање НАТО снага на границама Русије, економски рат САД против Русије, медијска сатанизација Владимира Путина и Русије од стране САД… Шта још недостаје и куда све то води? Овакво русофобско оргијање данас и база Офут далеке 1983? Има ли у америчком Конгресу одговорних људи?

Политика

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.