Милан Ружић

Српска ломача за Србе

Овде је срамота живети овде. Овде је срамота бити одавде. Овде је најважнија жеља за оним тамо. Овде је ништа, а тврде да је тамо све. Ово је земља која не постоји нигде на свету. Често и сами помислимо да смо измишљени.

У овој земљи владају правила која не постоје. Ако размишљаш, ти дангубиш. Када наглас причаш, онда лајеш. Ако саветујеш, ти нападаш. Када критикујеш, добар си само за затвор. Ако ти се догоди да нешто зарадиш, сви ће сведочити да си отео. Када можда, сасвим случајно, а најпре грешком, нађеш посао, онда кажу да си у странци. Ако волиш, проглашавају те мрзитељем. Када некога похвалиш, кажу да ти је платио. Ако си чистог образа, а прочује се, онда ће ти га одмах облатити. Када браниш своју земљу, та твоја земља те назива националистом, мислећи на нацисту. Ако мрзиш своју земљу, нема већег патриоте и европејца од тебе. Када чују да цениш некога, сви су сигурни да ти нешто од њега треба. Ако помажеш, онда одмажеш. Када дариваш, кажу да дајеш туђе. Ако градиш, тврде да си рушио, па се искупљујеш.

Ако уђеш у цркву, кажу да си их пре тога палио. Када верујеш, кажу да мораш јер си грешнији од свих. Ако палиш свећу, мора да је за душу некога кога си убио. Када се молиш Богу, тврде да то више није наш Бог. Ако се исповедиш, натераће свештеника да пренесе шта си причао.

Када, не дај Боже, пишеш, државни си непријатељ. Ако читаш, спремаш неку гадост. Када гласаш, за кога они мисле да не треба, сувишан си. Ако си образован, претња си. Када радиш нешто из убеђења, поломе се да сазнају ко те плаћа. Ако радиш, нерадник си. Када си поштен, проглашавају те преварантом.

Шта год чинио, све остаје неучињено. Колико год био вредан, само си џабе радио. Шта год да кажеш, не ваља. Када би свако радио како му кажу ови који ништа не раде, ова земља би била по мери тих који ништа у глави немају. Нема горе казне на свету од те да те неко натера да мрзиш своју земљу, а мрзе је многи који важе за патриоте.

Каква је то земља у којој мисао гине на првом метру, а глупост трчи цео маратон? Где то живимо када најгори успевају да потчине најбоље? У ком делу света постоји земља која не постоји, или јој се траг назире само у прошлости? Каква је то нација која је сваке године мања за све већи број људи? Где се то још идиотизам тако брижљиво негује? Који још народи живе у толиком страху од свега? Какво је то благостање кад се овде више тели, него што се рађа?

Који је то део света где се један народ дели у три државе, па у једној жели да буде нешто друго, у другој тврди да никада није ни био оно што је, а у трећој стално мора првим двема да доказује ко је, и све их угњетава изрод њиховог рођеног народа? Запитајмо се онда, Срби, живели у Србији, у Гори Црној или у Републици Српској – да ли је то светло на крају нашег тунела заиста светло дана, као што сами себе убеђујемо, или је то ломача коју смо тако здушно спремили сами за себе, па она сад светли привлачећи нас као комарце, и то оне који сами себе боду, па се не могу надостити рођене крви?

Милан Ружић

2 коментара

  1. Божидар Шкобић - Чика Бошко каже:

    Свака част аутору текста! У првих пет пасуса сам препознао себе! И зато се осјећам много тужно!
    „Од свег оружја којег је човјек користио и користи – против човјека. – од свога настанка до данас: – Најопасније и најсмртоносније је оно, без трунка било каквог опипљивог материјала или енергије у себи: ЛАЖ! “
    Ваш Божидар Шкобић – Чика Бошко
    Оног тренутка када престанемо да допуштамо да нам се Лаж јефтино продаје и када васпитање престане бити „Reality show“ – можемо се надати да ће се указати свјетло на крају тунела!
    Можда би могли почети од: Самопоштовања!?

  2. Зоран Матијевић каже:

    Јуче са својим пријатељима претресах све ово што нам се и због чега дешава.
    Пријатељ ми рече „Добра човека данас је лако препознати, видећеш да је будала“.
    Од те реченице стегло ми се око срца и осећам неће брзо проћи.
    Јутрос читам Миланов чланак, па помислих Боже подари нам што више „будала“ не би ли ова земља коначно постала нормална у којој је лако живети.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.