ЗОРАН ШАПОЊИЋ

Срећан лет, птићи моји…

Још су кратке пролећне олује наносиле снег у двориште нашег дома, када сам, почетак марта је био, једног јутра иза куће, испод прозора под самим кровом, затекао хрпу сувих гранчица, јабукових углавном, али и са трешње, оближњих храстова, међу гранчицама и по коју сламку…

Zoran SaponjicПуних два и по дана касније, схватио сам откуд гранчице под кровом, две птице, очигледно женка и мужјак, доносиле су гранчице на узани симс прозора, покушавајући да направе гнездо, а гранчице су одозго падале. Птице доносиле, гранчице падале, али, оне нису одустајале…

Дан касније, и супруга и деца и ја, одлучили смо, направили смо на прозору малу платформу, од дрвених летвица, учврстили је да одозго не падне на тротоар…

И, после смо данима, из куће, са друге стране прозора, гледали како гнездо расте, како га птичице ушушкавају, како граде себи дом, под кровом нашег дома…

Није прошло много дана, у гнезду је једног јутра освануло једно јаје, па следећег још једно, па још једно…

Недељама после, гледали смо женку како лежи на јајима, и мужјака како јој у кљуну доноси храну, час црвића, па бубице, па пупољке и тако данима… Упорно… И, дивили смо се његовој неуморности, везаности за гнездо, за дом, за женку и птиће који ће се испилити.

Тако, све док једног јутра у гнезду није освануло петоро малих, голуждравих, вечито отворених кљунова…

А онда су они почели да расту, сваког дана помало. Мајка је доносила црвиће и бубице, пажљиво, свакоме у кљун по једну, помало смо их хранили и ми, са друге стране прозора… Давали им мрвице хлеба кад мајка не види…

Гледали смо пре који дан, како им мајка, са ивице гнезда показује како да полете, па после и птиће, како шире крила, вежбајући, јачајући…

Јутрос их је у гнезду остало двоје, троје одлетело. И оно двоје, најмањи међу птићима, вежбају јутрос… Одлетеће колико данас, сутра…

А мени јутрос срце тужно… Одоше моји птићи, одлетеше. Мислим, где ли су јутрос, да ли су гладни, сити, да их каква грабљивица није дочепала…

И, немам шта друго да кажем, него – срећан вам лет птићи моји, и много среће, да се једног дана вратите, да свијете гнездо, поново овде под нашим кровом.

Зоран Шапоњић

1 коментар

  1. MIRA I PAJA POPOVIĆ каже:

    iSTU SMO SITUACIJU IMALI NA GREDI KOJA JE NOSILA DEO KROVA KOJIM SMO NADKRILI STEPENIŠTE. VIDELA SAM GRANIČICE NA BALKON, A PREDHODNE GODINE SAM VIDELA SA SU SE POLUPALA DVA JAJA, A JA NA TOM BALKONU PROSTIREM VEŠ, I PRIMETILA SAM DA SU OD GUGUTKE KOJE SU SE ŠETKALE PO GREDI. SUPRUGU SAM REKLA DA OVE GODINE ŠTO PRE PREDUZMEMO NEŠTO I PRIVEZAO JE NEKU KORPICU. VRLO BRZO SU UŠLE I POSLE NEKOG VREMENA VIDELE SU SE DVE GLAVICE KAKO ME POSMETRAJU, A VRLO BRZO JE BILO I VEŽBANJA ZA POLETANJE, A KAKO MI SE ČINI BIĆE JOŠ PRINOVE. VELIKI POZDRAV.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.