Мирослав Лазански

Србија до Алепа

Да ли је Москва понудила Београду да српски војници, поред руских и кинеских, учествују у хуманитарној мисији доставе помоћи граду Алепу у Сирији, или се понуда, заправо, односила само на сектор цивилне заштите Србије и његове капацитете? Или је понуда била тек тестирање политичке јавности у Србији будући да ми капацитете за такву врсту операције, како војне тако и оне из сектора цивилне заштите, тешко да имамо. Град Алепо несумњиво је поприште хуманитарне катастрофе неслућених размера, уосталом већи делови Сирије имају исту или сличну ситуацију, а једину помоћ цивилном становништву за сада достављају Руси и влада у Дамаску.  Сиријске опозиционе снаге, вероватно и цивили које те снаге контролишу, добијају помоћ у оружју, гориву, храни и лековима од неких арапских земаља Персијског залива и са Запада.

Miroslav LazanskiПолитика Србије јесте да учествује само у мировним мисијама под окриљем УН и ЕУ. То се односи на снаге војске и полиције-жандармерије. За сектор цивилне заштите нисам видео прописе који ограничавају активност сектора у иностранству само на земље ЕУ. Некако сумњам да су Руси и помислили да би српски војници под пуном ратном спремом могли да достављају пакете са храном, водом и хигијеном цивилном становништву у опкољеном Алепу. Као прво, ми смо већ на граници пренапрегнутости учешћа у разним мировним операцијама у иностранству, док истовремено ни ситуација на Балкану није баш ружичаста, па треба водити рачуна пре свега о безбедности своје државе. Друго, ми немамо ни довољан број возила за операције у условима какви су у Сирији, посебно не за прилике какве су сада у Алепу и око њега. У војном, логистичком и обавештајном контексту ми бисмо на том терену били само баласт Русима и снагама Башара ел Асада. Наравно да би тај баласт био врло „сладак терет“ у пропагандно-политичком смислу и за Москву и за Дамаск и да би они то врло радо поднели. И као треће, и најважније, Србија и није у превеликој љубави са режимом Башара ел Асада. Чим је ЕУ увела санкције Сирији и Србија је још пре четири године пожурила да се придружи тим санкцијама. И после увођења наших санкција Сирији, та Сирија Башара ел Асада гласала је за Србију, а против Косова у Унеску и против британске резолуције о геноциду. И сада ја и „Политика“ испаштамо због тога, јер интервју председника Асада чекам већ две године. Узалуд и редовно подсећам на моју молбу госпођу Абир у кабинету председника Сирије, користим све могуће везе, амбасада Сирије у Београду стално шаље писма са мојом молбом. Ништа, председник је стално заузет, госпођа Абир, заправо, неће директно да ми каже: „Ми смо вас увек подржавали, и Југославију и Србију, нисмо признали Косово, гласамо увек против Косова у разним међународним организацијама, док сте ви гласали против нас када је била у питању резолуција УН о стању људских права и још сте нам увели санкције да бисте се усагласили са ЕУ.“ И шта онда да ја  кажем госпођи Абир у кабинету председника Сирије? И како онда неко очекује да ће из Србије било ко учествовати у достави хуманитарне помоћи граду Алепу?

Наравно, понуда из Москве могла би бити добар повод за ширу расправу око учешћа Србије у хуманитарним и мировним мисијама у иностранству. Трећа мисија војске Србије јесте дефинисана, али поље напетости, које увек постоји између интереса и моћи у таквим операцијама, захтева и јачу јавну расправу. Који је степен подршке или одбијања који на хуманитарну интервенцију решени актери могу да рачунају? У овом контексту унутардржавне факторе, улогу парламентарне опозиције, медија, политичке јавности, треба узети у обзир једнако као и меру подршке, односно недостатка подршке других држава и влада.

Чак и када неку мисију у иностранству на почетку подржавају широки кругови политичке елите и становништва, мора се рачунати да подршка наставку мисије унутар саме државе може да опадне. Губици у људима, добијене болести, неостваривање циља мисије, све то може срушити имиџ мисије. Додуше, код нас у Србији то је мало теже, јер зараде у тим мисијама у нашим економским околностима „покривају“ све изазове.

Парламент Србије још се није озбиљно бавио мисијама војске Србије у иностранству, нисам видео ни неке анкете нашег јавног мњења о томе, који је степен подршке, а колико је њих против. У земљама ЕУ управо због тероризма код куће драматично опада подршка хуманитарним и мировним мисијама у иностранству. Јавност је све више скептична, првобитни циљеви мисија се заборављају.

Када је Србија у питању, мировним и хуманитарним мисијама треба приступити као процесу производње у неком предузећу: у планирање треба укључити одговорне учеснике свих фаза планиране мисије, војне, политичке, медијске и друге актере. Уз помоћ другачијих сценарија мора се унапред размотрити који проблеми могу да се појаве у случају неопходности каснијег кориговања политичког календара операција и које би стратегије решавања биле могуће за такве случајеве. Можда је „антиципаторско“ планирање мировне мисије тешко и скупо, али без системске анализе позитивних и негативних искустава прошлих мисија у иностранству нема добрих планова за будуће мисије.

Далеко је Алепо…

Политика

1 коментар

  1. Bianca каже:

    Moram priznati da me je stid ovakvih tekstova. Nesto sto ima miris I ukus sujete. Rusi I Sirijci bi smatrali da bi to bila velika cast, I dobra propaganda da Srbija ucestvuje u humanitarnoj akciji stoljeca. Aleppo je ispit na kojem covecanstvo pada. Jer se dozovljava — aktivno ili pasivno — da se postuje pravo bandita na kontrolu djela grada. Da se postuje njijhovo pravo, I pravo onih koji zele da ova bitka traje sto duze I narod pati sto duze.

    A sto se tice „pobunjenika“ — nema ni jedne grupe koja je pod kontrolom civilnog stanovnistva. Da li je to samo sitna greska autora, ili prodaje namernu laz. Nema te naoruzane grupe na celom prostoru Sirije koja je pod kontrolom civila. Naprotiv, sve te grupe drze civile kao taoce, uzimaju sve sto im se prohtije; kidnapiraju djevojcice za svoje konkubine, a djecake za buduce borce. Porodice im nemogu nista, I iako su te prakse dobro poznate „civlilizanom svetu“, humanitarni Evropljani I ostali vodjeni uzvisenim vrednostima Evrope — se prave ludim.

    Mozda I ima razloga da nece doci do nekog termina za intervju. Ovakav tekst bi sigurno dobio i moj glas za odbijanje intervjua.

    Srbija ima mnogo razloga da se ne mesa u medjunarodne misije. Ima svojih problema, I slati svoju decu da za placu svoj zivot stavljaju u opasnost, je malo previse. Alepo je verovatno jedan od najgroznijih primera zapadne arogancije, otrovnog I neumoljivog stava prema onima koji nece kleknuti pred uzvisenim bicima. I nije sramota za Srbiju da ne ucestvuje. Ali verovati da bi Srbija dala neku propagandnu vrednost tom sukobu, da bi Rusija I Sirija bili pocasceni I rado prihvatili svaki teret za takvu poslasticu — je gadljiv nacin misljenja.

    Ako isto, Srbija bi mogla da promisli gdje uloziti svoje bedne resurse — ako vec I moze da ucestvuje. To bi bila cast Srbije. Sirija je sasvim zadovoljna cinjenicom da su Rusija, Iran I Kina na njezinoj strani I da ce se Turska ukljuciti na strani tih zemalja da se rat privede kraju.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.