Мирослав Лазански

Сетимо се Рамбујеа

Ултиматум из Брисела или не, тек ово што се сада догађа на релацији Београд–Брисел–Приштина неодољиво подсећа на већ виђен сценариo из Рамбујеа 1999. године.

Miroslav LazanskiНекадашња Медлин Олбрајт сада је у лику Федерике Могерини, док се Србији тада у вези са статусом Космета нудио модел Нове Каледоније, која је својевремено тражила отцепљење од Француске.

Па смо ми, заправо, 1999. и бомбардовани због Нове Каледоније? Само што нам то све до данас још нико није саопштио.

Дакле, кључ неуспеха у Рамбујеу (ово неуспеха важи само за српску страну, јер су Албанци са Косова постигли циљ да Србија буде бомбардована) био је Анекс Б, односно војни анекс уговора у којем је тражено да НАТО окупира целу Југославију, од Хоргоша до Драгаша, да НАТО трупе имају право коришћења друмског, железничког, поморског и авио-саобраћаја у целој СР Југославији без икакве накнаде, право на коришћење радио и ТВ станица, право на оснивање својих војних база где год то пожеле, све опет без накнаде, без ограничења и без обавезе на придржавање закона Србије и СРЈ, односно јурисдикције њених власти, од којих се опет захтевало да поштују сва наређења НАТО-а.

За сваког политичара Анекс Б био је ултиматум ради потпуне окупације неке земље и тако су га тада оценили и неки опозициони српски политичари који су били у Рамбујеу.

Југословенско-српска делегација у Рамбујеу 1999. претходно је прихватила политички текст споразума о Космету, који је укључивао и НАТО присуство у јужној српској покрајини. Американци су били изненађени тим прихватањем и онда је уследила замка – неколико сати пре потписивања српска делегација добила је и Анекс Б војног споразума. Осим Американаца, нико други није знао за Анекс Б, Руси су нешто начули о параграфима 6, 7 и 8, али нису знали детаље.

Амерички преговарач Кристофер Хил и аустријски дипломата Волфганг Петрич инсистирали су на Анексу Б, док је руски преговарач Борис Мајорски одбио да о анексу расправља и одбио је да присуствује тренутку када косметски Албанци потписују „мировни” споразум.

На Западу скоро да нико није ни знао за анекс Б, само су посланици Доњег дома британског парламента упознати са тим, али тек 1. априла 1999; дакле пуних седам дана након што је отпочела агресија НАТО-а на СР Југославију.

У америчком Конгресу о Анексу Б никада није ни говорено. Хенри Кисинџер је касније изјавио: „Анекс Б је била та лествица тако високо постављена да је Срби никако не могу да прескоче. Било је потребно мало бомбардовања, па су то и добили.” Анекс Б војног споразума био је тај тројански коњ који је саботирао мир. Било је још простора за дипломатију и рат се могао избећи.

Сви који сада преговарају у Бриселу у вези са питањем Космета и нашег уласка у ЕУ требало би да добро проуче све „суптилности” Рамбујеа, да нам се не би поновила Нова Каледонија и сличне будалаштине.

Не због тога што би могли опет да будемо бомбардовани, није ово 1999. година, свет се у међувремену много променио, већ да схватимо континуитет западне политике према Србији. Она јесте била и биће увек на страни Албанаца када су Срби и Космет у питању.

Оно што нам је ових дана сервирано из Брисела доказ је да наше професионално и реалистично играње појмовима као што су политика националних и државних интереса, одговорност, беспоговорна сарадња с међународном заједницом, наш безалтернативни пут у евроинтеграције, стриктно ослањање на ЕУ, наша политика дипломатије, права и правде, све то до сада није много допринело да ЕУ и Запад уваже и српске ставове о Космету.

Запад и ЕУ стално држе страну косметским Албанцима, чак и око таквих јасних ствари као што су својина, односно власништво. Запад покушава да власништво државе Србије дивљачки опљачка на Космету и да ми о томе морамо да ћутимо, да се демократски сложимо с тим поступком.

Све у интересу наше светле будућности унутар ЕУ. Група модерних каубоја разбојника који су бомбардовали Србију 1999. сада добијају концесије за коришћење ресурса на Космету: генерал Весли Кларк, рођаци госпође Медлин Олбрајт, рођаци оног зликовца Вокера.

Не бих се изненадио да и Бил Клинтон има неки бизнис на Космету, директно или посредно. Космет је постао рај за америчке пословне људе, обећана земља за брзу зараду. Тако да слутим да нам је и ово најновије око „Телекома” стигло из Вашингтона, Брисел је само курир и испоручилац наређења.

Како сада одговорити на ултиматум, резолуцију нове ЕУ Коминтерне?

Све док смо потпуни заробљеници реалполитике, која делује у уском земаљском хоризонту политичких мандата избора и реизбора, све док смо заробљеници просвећеног дипломатског пацифизма и конформизма, у којем се сви пропусти наше реалне политике накнадно колективизују, имаћемо оно што је Кант некада називао „бешчасном стратегијом”, јер, по који пут да поновим, Србија неће бити примљена у ЕУ све док де факто и де јуре не призна Косово као независну државу.

Па бирајмо, господо…

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Ko? Pored Vucica, Dacica, Nikolica I Djurica da siptarsko prodje na Kosovu I Metohiji? A oni da dozvole da neko Srbiju ponizava u prisustvu Vucica sa Vulinim nema „sanse“. Ne vraca se Srbija u devedesete dok u njima junacka srca uz Djukanovicevo kucaju. Miroslave, brate drzava je to protiv koje ce se svaka pomisao ugasiti. Zar ne cude Vuciceve cifre I procente? Ko ce penzionerima biti kriv ako obecanja usahnu ne poslusnoscu Evrope iz Wasingtona? A tek ako zakrzlja „Beograd na Vodi“ Kuku lele, gde ce se seici Emirata gostiti? „jebote“ na splavovima ce se svetla kulture I muzike ugasiti.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.