Мирослав Лазански

Руси на Змијском острву?

Изненадио сам се када ми је полицајац на пасошкој контроли на одличном српском језику пожелео угодан боравак у Румунији. Довео сам то у везу са моја дотадашња четири боравка у Букурешту: интервју са начелником Генералштаба румунске војске генералом Василем Милеом 1983. године, интервју са председником Румуније Николајем Чаушескуом у августу 1989, са његовим братом генералом Илејем Чаушескуом исте године у новембру, иначе шефом Политичке управе румунске војске, и мој боравак на самиту НАТО у Букурешту 2008.

Много тога се у међувремену променило, од врло истакнуте улоге Румуније у НАТО-у до чланства у ЕУ. Први утисак, аеродром „Хенри Коанда“, заправо аеродром „Отопени“ крај Букурешта, модернизован је и доста је већи од „Николе Тесле“.

Врео јулски дан, широки и беспрекорно чисти булевари главног града Румуније са много зеленила. И трг који се 1941. звао трг Адолфа Хитлера, 1948. трг Стаљина, а данас трг Шарла де Гола. Типично немачка пивница „Caru cu bere“ у улици Ставрополеос број 5 препуна странаца. Немачки капитал је ушао у Румунију, председник Румуније је румунски Немац Јоханис Клаус. У првом кругу последњих председничких избора његов противкандидат Виктор Понта имао је предност од око 10 одсто, да би 14 дана касније Јоханис Клаус убедљиво победио. Дипломатски кругови у Букурешту кажу да је немачка служба БНД мало „интервенисала“ око резултата избора. Ако је и истина, исплатило се…

Румуни су врло цењени у обавештајној заједници НАТО-а, посебно у ХУМИНТ операцијама, односно коришћењу људи на обавештајним задацима. Информације које Румуни дају Американцима, посебно око Русије, квалитетне су и правовремене. Ипак, све то није довољно за пуно америчко поверење, па тако румунски официри, иако је Румунија чланица НАТО-а, не могу да улазе у амерички део базе у Девеселу где су САД изградиле систем противракетне одбране „еџиз“ са пројектилима СМ-3. У бази у Девеселу је укупно 220 Американаца са три батерије по осам ракета СМ-3, односно 24 лансера тих пројектила, плус 20 ракета у складишту. Какву бојеву главу имају те ракете, конвенционалну или нуклеарну, то Румуни не знају. А домаћини су…

Американци у Румунији користе и аеродром „Колганицеану“, ту је смештено око 3.000 америчких војника. По билатералном уговору између Вашингтона и Букурешта, САД могу да стационирају у Румунији до 3.500 војника на период до 90 дана.

На територији Румуније стациониране су и две мултинационалне јединице НАТО-а: мултинационална бригада са командом у Крајови са 2.500 војника, међу којима је 120 војника из Пољске, по два официра из Немачке, Холандије и Португала, док већину снага чине 21. пешадијски батаљон „Плави шкорпиони“ и 26. пешадијски батаљон „Црни шкорпиони“ румунске копнене војске. Садашњи начелник Генералштаба румунских оружаних снага генерал Николај Ћука био је раније командант 21. батаљона.

Друга мултинационална јединица НАТО-а у Румунији јесте Команда дивизије „Југоисток“ са седиштем у Букурешту. Командант је румунски генерал Ујфулеану, његов заменик је, наравно, Американац. Команда те дивизије у развоју броји тренутно 250 официра, њих 200 су Румуни, остали су странци. Дивизија је одговорна и за НФИУ, односно за НАТО снаге – тимове за интеграцију, по 40 официра, 20 су Румуни, остали су странци.

Боравак 120 пољских војника у Румунији у вези је и са боравком 120 румунских војника у Пољској, три батерије ПВО система „ерликон“ у турнусу по шест месеци.

Ипак, главна тема западне обавештајне заједнице у Букурешту ових врелих јулских дана јесте, наводни, тајни десант руске поморске пешадије на Змијско острво 35 км источно од делте Дунава, 45 км од румунског града Сулина и 50 км од украјинског града Вилково. Острвце је величине 17 хектара, 662 метра пута 440 метара. Наводно, тамо живи око 100 људи. Уговором из Андријанапоља 1929. Русија је анектирала то острво, 1842. направила светионик, 1857. Турци освајају острво, 1878. острво прелази под управу Румуније, 1948. Румунија предаје острво Совјетском Савезу, али документ нису ратификовале ни Москва ни Букурешт. Ана Паукер, тадашња министарка спољних послова Румуније, инсистирала је да се Змијско острво преда Совјетима и споразумом влада Румуније и СССР-а од 27. фебруара 1961. острво је припало Совјетском Савезу, који је тамо изградио радарску базу, хелиодром и луку за бродове до осам метара газа. Распадом СССР-а острво се нашло у Украјини, но Румунија је покренула спор пред Међународним судом правде тврдећи да то није острво већ хрид који је важан за разграничење на мору између Румуније и Украјине. Међународни суд правде прихватио је да се ради о хриди, али без утицаја на поморско разграничење.

У водама око Змијског острва велика су налазишта гаса и нафте. Са Змијског острва контролише се ракетама и мањег домета америчка база Девесело и затвара морски прилаз Украјини.

Западни обавештајци у Букурешту пустили су у оптицај вест да се батаљон руских специјалаца тајно искрцао на Змијском острву.

Нико то још није потврдио. Медијски спин у циљу нове сатанизације Москве? Са Змијског острва, јединог острва у Црном мору, нема сигнала…

Политика

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.