Ранко Пивљанин

Прекардашило

Некад човеку буде доста. Што би се рекло, прекардашило!
И кад затвори очи, не може да не види.
И кад стави вату у уши, не може да не чује.
Избациш телевизор кроз прозор, укључиће га неко у кафани!
Узећеш новине да видиш шта би гледао да ниси бацио телевизор, улетеће ти бар један атентат, два државна удара – један у току, други у припреми – и приде исповест Аце Лукаса!
Све ово горе некако преживиш, али заборавиш да искључиш клети телефон и он, нормално, звони. А са друге стране:
– Јеси видео, јеси чуо, јеси читао…!
Онако као кроз левак право у Еустахијеву тубу и даље у мозак!
Искључио си телефон, опрезно приступио рачунару само да видиш какво ће бити време за случај да спроведеш у дело наум о бекству у планине, кад тамо:
ОВО је запалило Интернет!
Мало, мало па неки пироман подмеће ватру по том интернету.
Помислиш како би било лепо да изгори и угасиш рачунар да се ватра не прошири по стану али џаба! Нема спаса од бесмислених вести, бесмислених и умоболних конструкција и извитоперених људи!
Покварењаци и лопуже држе моралне придике!
Похлепни апелују на скромност и штедњу!
Силеџије причају о бон тону!
Неписмени и полуписмени се залажу за заштиту језика и писма!
Сипљиви са пивским стомацима до зуба уче фудбалере како да играју!
Они са купљеним дипломама праве стратегију образовања!
Разбојници позивају на мир!
Џепароши се залажу за блискост међу људима!
Шверцери се боре против сиве економије!
Издајници и жбирови држе лекције о патротизму!
И тако редом, мимо сваког реда!
Не постоји склониште где вас бар по крајичку главе или рамена неће дохватити неки фекални садржај, инфицирати болештина за коју још није измишљена вакцина, неко ново ОВО које је произвело ОНО.
Зато једна мала сугестија ( и молба) креаторима и креаутурама такозваног јавног мњења.
Ако вам је до уринирања, уринирајте, али шарајте мало!
Ако вам је до чупања гркљана, чупајте их али на Извршним и Главним одборима, конвенцијама и у страначким просторијама!
Ако вам је до државних удара, изводите их до миле воље у контролисаним условима!
Ако вам је до парова, парите се, али мимо нас!
Ако вам је до задруга и мајмуна, развијајте то задругарство али не увлачите остале у тај кавез!
Ако вам је до твитовања и твитераја, твитерајте се али нас поштедите извештаја.
И на крају, ако бисте да поделите муку и фрустрације, прескочите неки пут телевизију. Пробајте са манастиром или црквом – тамо још раде исповедаонице!

 

 

Ранко Пивљанин

1 коментар

  1. Јован каже:

    Али…баш ту на крају где би помислио да је спас вреба највећа опасност,манастири и цркве су окупиране од најопаснијих противника људских душа,екуменисти,јеретици,противници Божији су завладали целом Црквом Христовом где шире лажно неправославно учење и лажни морал…Све горе набројано је ситница у односу на штету коју они наносе православљу али Црква Христову неће ни врата пакла надвладати уз Божију помоћ свако ко тражи истину наћиће јер Бог не оставља своје мало стадо на немилост врагу до краја него у сваком времену шаље верним људима одважне добре пастире као што нам је данас дао да имамо владику Артемија!Слава Богу за све!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.