Милан Ружић

Одавно већ ми нисмо Срби

Шта значи бити Србин? Да ли је то благослов или проклетство? Је ли у питању част или увреда? Јесмо ли ми они Срби или неки нови Срби? Има ли још Срба сем Срба? Има ли Србије без Срба и Срба без Србије?

Бити Србин, значи бити угњетаван! Ми смо они који су одувек били сметња целом свету, а да их ико пита зашто, наслушао би се бесмислених одговора.

Бити Србин, значи бити лојалан, а називан издајником! Нема народа на свету који је више добра чинио, а да му се толико зла вратило! Неће нико успети да пронађе народ који је толико ратовао и побеђивао, а да је више поражен од Срба!

Бити Србин, значи бити народ историје! Не знам да ли онда ово значи да нас у садашњости нема, већ само у прошлости.

Бити Србин, значи бити крив! Никада није ни било важно шта смо скривили, па чак ни да ли смо ишта скривили, али је одувек свету било важно да смо криви! Називати се Србином, а бити невин пред светом је просто немогуће.

Бити Србин, значи бити река! Река у коју цео свет баца своје ђубре и која изнад себе стално мора да трпи пластичне кесе и лешине које висе или које носимо у себи, а бачене нам из тог света у који хрлимо да се улијемо!

Бити Србин, значи бити понижаван! Остали народи за своју храброст бивају награђени, а само смо ми за њу осуђивани и због ње анатемисани!

Бити Србин, значи бити поносан! Оно што је данас нама Србима највећи проблем јесте управо то што смо поносни на све, осим на то што смо Срби!

Бити Србин, значи бити страдалник! Никада нисмо прескочили ову улогу, нити је она на кастингу историје икада била додељена неком другом народу онолико пута и у оној мери у којој је била нама.

Бити Србин, значи живети на Косову и Метохији! Ово правило су нам већ одавно оспорили и настављају да нас убеђују како га без икаквог оправдања наводимо, жестоко се трудећи да од своје лажи направе нову истину!

Бити Србин, значи сећати се! По овој тврдњи, ми већ одавно нисмо Срби!

Србија би Србима морала бити тврђава на брду! Наша тврђава је направљена од мноштва стена изгураних на то брдо!

Бити Србин, морало би значити – бити Сизиф и гурати стену узбрдо! Када тврђава почне да се распада и стене крену низбрдо, ништа их не може зауставити док се саме не зауставе у долини.

Шта остаје од тврђаве када све стене крену низбрдо? Још важније питање – шта остаје народу који има више стена, него Сизифа?

Милан Ружић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.