Баждарење полиграфа

ОБАМА ПРИЗНАЈЕ,
ДАВУТОГЛУ ДОДАЈЕ

  • У ”редиговању прошлости” турски премијер Давутоглу на листу злочинаца, поред Хитлера и Садама – уврстио Милошевића и Караџића, а изоставио два турска султана одговорна за геноцид два милиона Јермена

  • Шта о Турцима и њиховом погрому над Јерменима мисле њихови највећи пријатељи, Американци, док припремају дијалог са непријатељима?

Radoje i jastreb

Недавна изјава Џона Керија, државног секретара САД, који је као претходница најавио ”нужне разговоре са сиријским председником Асадом ел Башаром”, толико је разгоропадила турског премијера Ахмета Давутоглуа – да је нимало бираним речима одбрусио високом америчком званичнику:

– Са ким да преговара?! То је исто као када би пружио руку Хитлеру, Садаму, Милошевићу или Караџићу!

У сужењу свести, која прати наглу горопадност, Давутоглу је, набрајајући ”ниску” од Хитлера до Караџића, пропустио да у њу удене још два имена, мада ни она два последња (Милошевић и Караџић) ни пред судом у Хагу нису озваничени у оно за шта их сматра Давутоглу…. Заборавио је на своја два сународника чији би стисак шаке био једнако прљав: султана Абдул Хамида Другог и Мехмеда Петог.

Постојала су два милиона разлога да их Давутоглу никако не би смео изоставити са списка сачињеног поводом намере САД да са Асадом ел Башаром проговара о сузбијању терориста Исламске државе.

Помињање ”два милиона разлога” у прошлом времену – нужно је по тешкој чињеници да је толико Јермена ”престало да постоји” у Турској у периоду од 1894. до 1923.године, што се у великом делу света сматра првим геноцидом.

У острашћености, Давутоглу Керијеву изјаву очигледно није исправно схватио као ”претходницу” оном што је убрзо уследило: Барак Обама је без увијања јавно признао ”да су ИСИС направиле САД”. У интервјуу ”Вашингтон посту” био је врло прецизан: ”Џихадисти су директна последица америчке инвазије на Ирак”.

После овог, Давутоглу је занемео, а више се није огласио ни Волкан Бозкир, турски министар за европске интеграције који је, нешто раније, обраћајући се Европи, прилично бахато изјавио ”да није могуће ослободити се Исламске државе само бомбардовањем”: – Потребне су и снаге на терену! Шта ћемо да урадимо када кажемо елиминисати? Да ћемо их све убити? Да ћемо их ставити у затвор? Мислим да је извор тероризма углавном Европа, где се многи осећају као ”они други”…

Ни Мевлут Чавушоглу, шеф дипломатије Турске, после прекоревања Џона Керија као ”неког ко хоће да разговара са убицом 200.000 људи (Башар)”, после Обаминог ”самоокривљења” није се више оглашавао.

Отрежњење турских званичника није настало из њихове ”самосвести” да су починили погром већи од оног који је до сада починила Исламска држава, него из пуке рачунице коју Давутоглу објашњава у својој књизи ”Стратегијска дубина турске спољне политике”, у издању ”Службеног гласника”:

”Данас на Балкану најважнији фактор нових односа јесу САД, које се налазе ван немачких и словенских сфера утицаја. Видевши да мађарски, хрватски и словеначки елементи нагињу на страну Немачке, српски елемент на страну Русије, а да Бугарска, Румунија и Грчка могу бити и на једну и на другу страну, САД су, хтеле или не, као уравнотежавајуће факторе укључиле албанске и бошњачке елементе. Турска у овом тренутку мора, без супротстављања Немачкој и Русији и без прекидања дипломатских односа са овим државама, наставити са спровођењем својих регионалних рачуница које се поклапају са америчким.” – пише Давутоглу.

Несумњиво, Турска је дубоко свесна колико се тешко ”уклапа рачуница” са интересима САД које у рукаву увек имају оптужбе за геноцид над Јерменима.

Уосталом, амерички амбасадор у отоманском царству, непосредни сведок – Хенри Моргентау, овако је описао тадашњу Турску:

”Вековима су Турци живели просто као паразити на преоптерећеним вредним људима. Опорезивали су их до економског изумирања, отимали им најлепше кћери и терали их у хареме, одводили хришћанску мушку децу на стотине хиљада и стварали од њих муслиманске војнике. Немам намеру да описујем ужасно вазалство и угњетавање које је трајало пет векова, мој циљ је само да се нагласи овај урођени став муслиманских Турака према људима који нису њихове расе и религије – да они нису људи и бића са правима, већ само покретне ствари којима се може дозволити да живе када промовишу интересе својих господара, али који могу бити немилосрдно уништени када престану да буду корисни. Овај став је појачан укупним непоштовњем људских живота и интензивним ужитком у наношењу физичке патње, што нису неуобичајена својства примитивних народа”.

Турски новинар Евре Рубе наводи да је, под дејством претходног описа, Турску као своју постојбину морало да напусти два милиона Јермена или – да умре. Од 1894. До 1896. Године 400 хиљада хришћанских Јермена је убијено у масакрима које је наредио султан Абдул Хамида Други.

Само у 1895.години убијено је 300 хиљада најбогатијих и најобразованијих Јермена.

Те године, 2.децембра, у америчком Конгресу, председник САД Грувер Кливленд, поднео извештај о масакру који су Турци почиили над Јерменима. САД су од Хамида 1896.године тражиле да прекине са погромом Јермена. Најтеже је тек долазило: од 1915. до 1923.године извршена је депортација 1,5 милиона Јермена из Турске. ”Дуги марш” овог народа, као турски грех, признаје књижевник Орхан Памук, турски нобеловац, као и научник Танер Акчам…

Немачки дипломата Готлиб фон Јагов, 29.сетембра 1916.године до детаља известио Рајхстаг о страдању Јермена у Турској: ”То је прокламовани циљ османлијске владе да уништи јерменску расу на подручју Отоманског царства”…

Немцима овде треба веровати, јер су они, у нешто каснијој историји, показали да се изузетно разумеју у погроме…

И није Турцима нимало лако када морају у савез са САД – а при том знају шта САД мисле о њима. Шта ће ако им, колико сутра, Обама каже:

– Признајемо, криви смо за ИСИС и џихадисте као директне последице америчке инвазије на Ирак, а ви? Шта је са два милиона Јермена?

Пре сваког говора свет ће се позабавити вербалним делима: 24.априла 2015.године навршава се 100 година од депортације Јермена возом који је са железничке станице Хајдерпаса у Истамбулу кренуо у – геноцид.

Као што ће се на московској паради поводом Дана победе – наглас пребројавати ко је дошао, а ко није, као што се у маленој Србији већ видело да на 16.годишњицу НАТО бомбардовања није дошао нико од позваних западних и НАТО земаља, тако ће се и у Јеревану свет или погледати у очи или коначно располутити.

Радоје Андрић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.