Милан Ружић

О српском патриотизму

Живимо у земљи у којој је патриотизам најизлизанија реч и највећи кишобран под којим своје место налазе сви којима је нешто потребно. Под њим су се свили и они који не кисну. Иза ове речи у Србији стоје све невоље овог народа, јер су њени носиоци они који нису оно чиме се називају. Никада нисам срео народ који толико користи реч у коју ни сам не верује. Она је најсумњивија, најварљивија и најексплоатисанија! Реч која је у свом наручју скривала људе уједињене у љубави према својој земљи сада скрива оне друге.

Основа патриотизма је љубав, али се ово овде никада не може, или не жели, разумети. Ако бисмо у Србији патриотама одузели ову титулу, иза ње би остала само мржња. Одузмемо ли патриотама новац, брзо ће заволети другу земљу за исту плату. Ако српским патриотама ишта замерите, па нека је то и најмања ствар, ви сте издајица. Овде је линија између патриоте и издајника толико танка да се може рећи да је чини ивица зелене новчанице са ликом Бенџамина Френклина. Толико је та ивица јефтина! Кад неко више нема ништа од тога што воли своју земљу, лако ће је замрзети.

Одузмемо ли нашем најватренијем патриоти заставу Србије кинеске производње и статусе са Фејсбука који величају Србију, неће им остати ништа што им је важно и по чему их можемо препознати. Упустимо ли се у детаљније испитивање њиховог патриотизма или, не дај Боже, знања, прво што нас чека јесте незнање, затим страх, а онда оптужба да смо издајице, јер се у својим убеђењима ипак водимо историјским искуством, знањем и љубављу према својој земљи, а не испразним идеолошки обојеним флоскулама које смо покупили на интернету или из филмова, а да их нисмо ни разумели.

Српски патриотизам почива на издаји! Има ли икога да воли Србију без икакве надокнаде? Патриотизам се овде свео на повике, оптужбе и плату. Јадна је земља која баштини само плаћене патриоте које су себи дали за право да праве патриоте називају издајицама.

Најстрашнија ствар је та што су ове патриоте неретко и убијале под окриљем патриотизма. Колико је само луд овај свет у којем се патриотизам своди на држање пушке или држање миша! Не мора се волети земља. Важно је само колико може „патриота“ да учини са ова два оружја.

Метак и лајк су постали мерила патриотизма.

У мојој земљи се љубав према отаџбини, тачније патриотизам, мери количином мржње коју осећаш према другим, а неретко и према властитом народу.

Шта је тај који мржњу према својој земљи крије називајући је патриотизмом?

„Издајник!“ – дрекнуће патриота!

„Патриота!“ – кликтаће издајник!

Милан Ружић

?>