Милан Ружић

Не схватају они о чему је Кустурица јуче причао!

Видим да ни ова година не може мирно почети. Чим се у даљини наслућивало да нам долази Свети Стефан, одмах су дежурни пси почели лајати. Обично пси лају како би обавестили да неко иде, али више због тога што се плаше онога који наилази. Међутим, не смем тврдити због чега су лајали, с обзиром на то да постоје пси који лају тек онако, јер им је таква природа. Због чега год да је неко лајао, дође Стеван и прође. Док је био ту, није било лајања, али пре његовог доласка и после његовог одласка, лавеж не престаје.

Зашто поново некоме смета обележавање Дана Републике Српске? Које им је то, тачније, чије им је то коске неко могао бацити и где је могао псе везати како би их напујдао на Светог Стефана и на Републику Српску? Хајде дежурни пси као што су пудлице и малтезери што су лајали, али шта је са неким високим званичницима? До када планирају да саботирају Републику Српску и због чега?

Већ видим како се по ћошковима прича о томе како је Додик прекршио све могуће законе, како земаљске, тако и небеске. Чујем у даљини колико се труде да кажу како је Кустурица био оштар, а нису ни схватили о чему је причао! Већ видим сузе због тога што се српски народ јуче смејао. Као да се наслућује да ће Свети Стефан, ако већ није, постати најоклеветанији светац међу свим свецима. Очекује се нови талас оптужби на рачун Републике Српске, као и нова сазнања о рату о којем сви мисле да нешто знају, али се једино Србима не признају њихово знање и жртве. Одзвањају негде тамо питања како то да су се интонирале химне и због чега је у Србији телевизија преносила, а народ пратио свечану академију. Питање над питањима ће бити зашто одређени пукови марширају улицама на Дан Републике Српске. Наслови у новинама биће немилосрдни и говориће о томе како се ближи нови сукоб.

Буде то три дана, па прође. Знају ти који то мисле, говоре, питају и пишу да оно јуче није било ништа опасно, превејано, подривачко и провокаторско. Просто, сакупили се Срби да прославе свој дан. Знају сви да је јучерашњи дан био дан љубави, поноса и сећања. Све оно што се дода томе, то је сувишно и надасве нетачно.

Не би јучерашњи дан и светац били спорни да су то страни свеци и људи са западних страна, али кад год су Срби ту, то мора бити неки проблем. За све оне који кад чују реч „Србин“ и помисле „кољач“, „изрод“, „мрзитељ“, „окупатор“, „дивљак“, „неверник“ и томе слично, нека се запитају како то може бити онај који је највише клан, који је најомраженији, који је највише пута окупиран, један од питомијих, највернији и све анти ономе што помисле они који су сами то што каче нама.

Јуче сам само поново видео да бити Србин значи имати љубави за све, праштати, веровати, поносити се и бити слободан. Једина разлика између Срба из Републике Српске и Србије, а обе су моје државе, јесте што су Срби из Српске много поноснији на то што су, а верујем да ће после јучерашњег дана, то бити и свако од нас из Србије, јер смо исти народ, па не иде да распарујемо.

Оно што ја видех јуче јесте да је свима пружена рука мира, али је проблем што човек у томе види наду, а пас види кост.

Милан Ружић

5 коментара

  1. Damjanovic Slavica каже:

    Благош роду овоме с тобом дијете драго

  2. Марија каже:

    Ми никако да схватимо оно што је главно у православљу да кад дођу та времена искушења којима се испитује свакоме какав дух влада у нама треба да будемо као свети првомученик Стефан, или као свети мученик Вукашин из Клепаца не марећи што ће бити усташком камом клан као јагње или попут светог мученика Авакума који се није устрашио колца на који ће бити набијен од стране турака као на ражањ….значи незлобиви и окренути са вером и надом Спаситељу душа наших, Христу Богу! Ко се више боји за земаљски живот него да изгуби Христа изгубиће га а ко са вером у Бога и у смрт пође прећиће у живот вечни чему је најбољи доказ мученичке мошти светитеља православних!Ко хоће и ко не посумња благо томе довијека,имао се рашта и родити а пси ако и лају ко мари за њих,имају они коме да одговарају!

  3. NOKI каже:

    Siguran sam da su oni shvatili,ali da to priznaju,neverujem,to im jedenostavno ne ide u prilog.Problem je to sto psi ponekad i ujedu.

  4. Зоран Матијевић каже:

    Православни дух је дух праштања и дух љубави, због тога смо често као Вукашин из Клепаца мирно ишли душманину под каму. Ја сам чврст у вери да тај дух поштујемо и сачувамо али да не идемо мирне душе под каму и без отпора, пси су се много острвили.

  5. Дан каже:

    Живим и вјерујем да је добри Бог испитао наша срца, а у њему пронашао љубав према њему самом и љубав према ближњем своме. Што више ова љубав захвати наших срца то ћемо бити ближи остварењу нашег сна. Држава у којој Срби живе заједно у миру и благостању са свим својим суграђанима.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.