Зоран Шапоњић

Не бој се Насере, док је нас мајки Сребренице!

Слободан Илић, предратни судија из Сребренице заробљен је на Петровдан 1992. године у селу Залазје са групом Срба,  када је војска Насера Орића на велики православни празник напала то и друга српска села у околини. За дан побила 69 Срба.

Zoran SaponjicШта се са заробљеним Србима десило, описао је сам Орић, а сведочење пренео сребренички политичар Ибран Мустафић у својој књизи „Планирани хаос“.

„Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса. Био је брадат и чупав као животиња. Гледао је у мене и није проговорио ни речи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око а затим провртео ножем. Није ни запомагао. Затим сам га ножем ударио у друго око. Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, тако да сам га одмах после тога преклао „, пренео је Мустафић Орићево сведочење.

Јуче је у Сарајеву почело суђење Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу због сумње да су 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили три заробљеника српске националниости Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Долазећи на суђење, Орић и Мухић, њихови адвокати, дочекани су јуче пред зградом Суда БиХ аплаузима „Мајки Сребренице“ које је предводила Мунира Субашић. „Не бој се ти Насере ничега док је нас мајки“, поручиле су још „Мајке Сребренице“ Насеру и Сабахудину. Нешто касније, кад је суђење завршено, мајке су, задовољне оним што су у судници чуле „честитале Насеру и Сабахудину и њиховим адвокатима“.

Унутра у судници, мајке су били незадовољне једино када је најављено да ће током доказног поступка из Београда, путем видео линка сведочити заштићени сведок. „Боље да дође, да га видимо“, припретиле су „Мајке Сребренице“, а Мунира Субашић одмах је оценила да се ради о „лажном сведоку“.

И неке друге мајке, мајке побијених Срба из Братунца, из Сребренице, из Залазја и Загона, из Кравице и Лолића, из Биљача, стајале су јуче такође пред зградом Суда БиХ, стајале, ћутале и плакале, нису имале нити шта коме да кажу, нити шта коме да честитају.

Овде треба ставити тачку и заћутати. Џаба је причати, џаба јер се ништа не може променити.

Одавно већ у Босни нису све мајке исте. Једним мајкама жао је њихових најмилијих, другим мајкама није. Једним мајкама туга је до неба, друге мајке нису изгубиле своје синове, него су изгубиле камен. Са једним мајкама тугу дели читав свет, саосећа са њима и сажаљева их, друге мајке су камен изгубиле па их не треба ни сажаљевати. Једним мајкама мери се и пребројава свака суза, друге мајке не плачу, њих њихове ране не боле. Кад једне мајке плачу у Поточарима са њима је, плаче, читав свет, кад друге мајке, попадале ко црни гавранови по гробовима синова по Кравици, Загонима и Биљачама, Залазју, кукају из гласа за својом децом, оне се претварају, немају ни срца ни душе, нити им то ко признаје. Нити то ко хоће да види, нити то кога занима.

Пуста правдо белосветска.

Једне мајке честитају Орићу испред зграде Суда БиХ, и то је нормално, то је у реду, оне на то имају право, јер су мајке, не знам само на шта се јуче изречена честитка односи, на држање у суду,  на сваки појединачни злочин почињен према Србима у селима око Сребренице и Братунца, можда на вађење очију судији Илићу, или, на нешто друго, што ми још не знамо.

Други мајке стоје са стране, ћуте и плачу и то – није у реду. За једне мајке важи оно што се сваке године понавља у Поточарима – „ко убије једног човјека као да убио читав свијет“, за друге мајке то не важи. Ко убије неког њиховог, као да није убио никог.

За једне мајке правде има, од Хага до Сарајева. За друге нема ни на гробљу. Једним мајкама се за њихове синове извињавају, њихове су ране тешке, за друге мајке и њихову децу извињења нема нити ће га бити, нити ће га која дочекати. Нису оне рађале децу, оне су родиле камен. Немају оне рана, њих њихова из недара истргнута срца не боле…

Тако је то у Босни данас. Не бој се Насере, док је нас, мајки Сребренице…

Зоран Шапоњић

7 коментара

  1. Мрки каже:

    Свака част Зоки. Пун погодак и велики шамар. Но не знам коме да га удари човек кад су сви образ изгубили. а за онај задњи део тела им није стало. Истина је ко убије једног човека као да је убио све. Сва босанска несрећа није вредна сузе једног детета. Но наша деца нису деца, Ми нисмо људи, нас наше ране не боле, али наши гробови нијесу раке већ колијевке нових снага. Универзално заиста. МОжда би било најбоље да се Насеру захвалимо и да му се извинимо ако смо га случајно повредили.
    Мрки

  2. Б. Ш. Б. каже:

    ПРОСТО ДА ЧОВЈЕК НЕ ПОВЈЕРУЈЕ ДА ЈЕ СУД БиХ ОДЛУЧИО ДА РАДИ: „ПО ПРАВДИ БОГА ИСТИНОГА“!?
    НЕОСПОРНО ЈЕ ДА ЈЕ ЈЕДИНА ПРАВДА ДА СЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ – ПОГОТОВО ПОЧИЊЕНЕ У РАТУ: СУДИ ПРЕМА РЕДОСЉЕДУ КАКО СУ СЕ И ДОГАЂАЛИ!
    А ПОЈМОВИ: „ПОНОВЉЕНОГ ЗЛОЧИНА“ И „ЗЛОЧИНА ИЗ ОСВЕТЕ“ СУ ВИШЕ НЕГО ПРЕСУДНИ У ЧАСНИМ СУДОВИМА!
    ПА ОВЕ САДАШЊЕ „МАЈКЕ СРЕБРЕНИЦЕ“ БИ ШУТЈЕЛЕ ОД СТИДА ПРЕД „МАЈКАМА СРЕБРЕНИЦЕ КОЈЕ СВОЈУ ДЈЕЦУ САХРАНИШЕ ИЛИ СА ЊИМА У ГРОБ ЛЕГОШЕ – ПРИЈЕ 1995-те ГОДИНЕ“!
    ДА ЈЕ ПРВО СУЂЕНО ЗА УБИСТВА У И ОКО СРЕБРЕНИЦЕ 1992-ге; 1993-ће . . . НИКО НЕ БИ ИМАО ПРАВА И ОБРАЗА ДА ОД „СРЕБРЕНИЦЕ 1995-те“ ПРАВИ МИТ – ПРЕПУН ОБМАНЕ!
    ПРИЗНАЈ НАСЕРЕ! ЈЕР У СУПРОТНОМ СВИ КОЈИ ТЕ ПОДРЖАВАЈУ – ПО ПРАВДИ – СУ САУЧЕСНИЦИ У ТВОЈИМ ЗЛОЧИНИМА!
    А „ОНЕ“ ТЕ ТОЛИКО И ПОДРЖАВАЈУ ЈЕР ТИМЕ МИСЛЕ ДА ПРАВДАЈУ ЗЛОЧИНЕ КОЈЕ СУ ЊИХОВИ СИНОВИ ЧИНИЛИ И УЧИНИЛИ!
    А ПРАВДА ЋЕ ИХ СТИЋИ ИЛ’ НА ОВОМ ИЛ’ НА ОНОМ СВИЈЕТУ!?
    БОЉЕ НА ОВОМ!

  3. мила каже:

    Браво за текст!На жалост овакав став се провлаћи кроз све сфере нашег друштва.Најгоре у свему је да су и Срби у хору почели понављати хиљаду пута изговорену лаж.За мајке сребренице нећу ништа да коментаришем -оне су своје неколике жртве добро уновчиле и сад морају својим сузама да правдају улагање.Има нешто друго што бих да коментаришем данас сви србски портали преносе причу о Срђану Алексићу,једино што је вриједно у(по неким изворима измишљеној) причи је што је он спасио један бошњачки живот.А ШТА ЈЕ СА ЈУНАЦИМА КОЈИ СУ ОДБРАНИЛИ СРБСКЕ ЖИВОТЕ!!!!…питам ја вајне новинаре???Зашто сваки од њих нема у новинама своју причу?Зашто они немају своје улице и тргове?…питам градске челнике.Размислите мало о овом браћо Срби.

  4. Зоран Матијевић каже:

    Сваки свој коментар пишем под пуним именом, јер и хоћу да се зна шта мислим и осећам а надам се и верујем да истину говорим.
    Теби Зоки браво по сто пута, у Бога се надам да твоје текстове прочита доста људи и да ће утицати да „Новосрбијанаца“ буде што мање.
    А историја се понавља већ хиљаду година, па ко хоће да учи и да мисли све ће му бити јасно, а ако овај свијет потраје још хиљаду година ништа се неће променити ако бар унијати не постанемо.
    А ја лично волео бих да нас нема ако не останемо оно што су нам ђедови и очеви били.

  5. Slobodan Petkovic каже:

    Neverovatan tekst!Nazalost vecina belosvetskih politicara(nazovi politicara) namerno ignoriraju sve zlocine koji su se dogodili na nasoj strani!
    Valjda ce istorija jednom pokazati sta se desilo!

  6. Jovana каже:

    Mislim da ne treba cekati pravdu pred sudom BIH, jer je tamo nema, vec svojim rukama isterati pravdu. Ne bi mi ziv isao po ulici Naser Oric niti njegovi koljaci. Sve jedan po jedan u tminu crne noci nestajali bi.A ne ovako kezi se, a majke, koje su to MAJKE SREBRENICE, ko su te zene sto sokole ovog zlocinca. Tesko mi je i gledati snimak, a meni niko nije stradao, a kako li je nesretnim srpskim majkama. Za njih nema pravde. Tuga do bola, ali istina je..

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.