Милан Ружић

Налетим на песму, пребледим и занемим!

Milan RuzicСваког дана се питам шта се то дешава са нашим народом? Мислим се на којој смо то кривини скренули са пута и сад никако да се вратимо? Гледам около у потрази за одговором, али некако никако да га пронађем. Размишљам и о будућности српског народа, али ни тамо се ништа добро не може видети уколико се овако настави. Као и увек када имам нека питања на која не могу тек тако пронаћи одговор, окренуо сам се књигама.

Са полице извукох једну од бројних антологија епске поезије и кренух редом. Већ на првој страни налетим на песму која учинила да начисто пребледим и занемим. Како би моја реакција била јаснија, издвајам одломак те песме која носи назив „Свеци благо дијеле“:

Збор зборише Божи апостоли,

Збор зборише на небеска врата,

Отуд дође Громовник Илија,

А пита’ га Огњана Марија:

„Ђе си био, мој брате Илија?“

„Казаћу ти, Огњана Марија:

Ја сам био у земљу проклету,

Ђено јесте Боже незаконство:

Ђе не моле Бога, да помогне,

И не слуша пород родитеља,

А не слуша млађи старијега;

Ђе кум кума не држи за кума,

Ђевер снаси о срамоти ради;

Ђе брат брата по судовим’ ћера

И мучи га муках пред Турцима;

Не светкују свеца никаквога,

Нити жегу у цркву свијеће,

Нити служе Божу летурђију.“

 

На основу овога што сам прочитао, упитао сам се да ли је могуће да се једна оваква апокалиптична слика из наше епске поезије обистинила? Ова песма која је настала у народу представља најцрњу могућу визију неког места за које сви претпостављају да је једна од верзија Пакла. У наставку песме ређају се божје казне за то што народ те земље ради. Уследила је велика суша којом су поморени сви они који су зло тој земљи чинили. Наравно, песма је инспирисана библијским мотивима, али оно што је мене запрепастило јесте управо то што ми данас живимо у једној таквој земљи.

Не могу а да се не питам зашто смо доживели да будемо оличење једне паклене државе и то из своје епске поезије? Дакле, из поезије нашег народа, тј. наших предака. Како то да никоме данас није стало да увиди да личимо на оно чега су се бојали и чему су се чудили наши преци? Колико видимо то је толика срамота и ужас да се чак и свеци у песми томе чуде. Ако ми живимо животом који постиђује наше претке и наше свеце, зашто онда мислимо да себи добро чинимо? Добро и зло су свевремени. Не може нешто бити зло пре сто или двеста година, а да је данас добро, иако сви покушавају оборити ову тврдњу. Не слушамо књиге, не слушамо наше претходнике који нам се кроз папир обраћају, не слушамо звона са цркава, не слушамо себе, већ лутамо за нечим што никада не може бити наше и што не треба да буде наше.

У песми је описано све оно што ми данас живимо. Одбијам да поверујем да је ова песма написана као пророчанство, чиме смо је ми дефинитивно начинили. Она је написана као потајна исповест, бојазан шта ће се догодити ако одустанемо од онога што Србе чини Србима. Шта ћемо даље? Када неко постане оно чега се сви стиде, шта је том неком чинити осим нестати или се уздићи из тог Пакла и вратити се себи? Било би лепо да сви ову песму схватимо као изазов да се променимо и да ту исту песму својим животом поново вратимо само на упозорење, а да потпуно, заједно са собом и својим Богом, одбацимо њен пророчки карактер. Волео бих да знам крајњи циљ оних који живе против себе и свог. Бог, у овој песми, све оне који данас живе као ти грешници у овим стиховима, затире сушом. С обзиром на то да је прошла година била најтоплија откако се мери температура, не могу а да не упитам вас који живите као најгори грешници своје поезије и оличење сте страха својих предака – плашите ли се?

Милан Ружић

4 коментара

  1. Čika Dragan каже:

    Bravo Milane sokole, pametna srpska glavo!

  2. Б. Ш. Б. каже:

    ОД РИЈЕЧИ ДО РИЈЕЧИ – ЖИВА ИСТИНА!?
    СВЕ ЈЕ РЕЧЕНО!
    АПОКАЛИПСА МОРАЛНА ПРИЈА СВЕГА!
    ПОСТОЈЕ ЛИ МЕДИЈИ КОЈИ СУ У СТАЊУ ОВЕ РИЈЕЧИ СУПРОТСТАВИТИ ОНОМЕ ШТО СЕ ЈАВНО НУДИ ДЈЕЦИ – ТИМ НАШИМ НАРАШТАЈИМА У БЕЗНАЂЕ!

    СВАКА ЧАСТ ЗА КОМЕНТАР И ДИВАН ЦИТАТ ОВОГ ЕПСКОГ ПРЕДСКАЗАЊА И ВИДОВИТОСТИ!

    ПА ДА СЕ ВИДИ – КО ЈЕ ВЈЕРА А КО ЈЕ НЕВЈЕРА!?

  3. Бранислав каже:

    Ружић сјајан као и увек! Са великим задовољством читам сваки његов текст. Прочитао сам и књигу и надам се да ће свака наредна бити добра као и ова. Сви моји пријатељи су је прочитали и одушевљени су!

  4. NOKIA каже:

    Не бојати се. Тога је било и биће…Падао је наш народ и још може да пропадне, али…ГЛАВУ ГОРЕ ПОДИГНИМО САВУ ГОРЕ УГЛЕДАЈМО!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.