Живојин Ракочевић

Награда за рушитеље

Чиме је то Косово заслужило? Тресу се од понижења две монахиње Пећке патријашије, дрхте од туђег беса, силе и сопствене немоћи.

Zivojin RakocevicОне су, пре две недеље, биле приморане да пред косовским судом остваре право на своју имовину и доживеле су горки укус нове административне реалности. Њихов, сада, мали спор је честица прашине, у односу на све што СПЦ на КиМ поседује и што јој је узурпирано, њих две долазе из објекта који је под заштитом Унеско.

Међутим, те чињенице, на терену, не значи готово ништа. Ако неко културно добро, заштићену урбану средину или манастир намеравате да присвојите, прогласите националном (етничком) својином и „традиционалним културним наслеђем“, онда је потребно да га порушите, оскрнавите или обесмислите до мере у којој ће обнова, даљи опстанак и уложена средства зависти од администрације која контролише одређену територију.

Обесмишљавање живота тих микро – средина, и њихово прислино пристајање на нову реалност, дугорочно је најбржи је пут у њихово коначно уништење.

Косово и његово претполитичко друштво су готово савршен пример ове фаталне логике, а међународна заједница, укључујући и њен експертски део, шизофрено подржава рушитеље, узурпаторе и непоштовање најбољих закона које је сама донела. Суочена са разорном етничком силом, есктремним исламом и непрестаним српским уступцима који се виде као слабост, а не демократски потенцијал, косовска стварност се, у једном облику, вратила у период после Устава 1974. године. Имају кровну и врховну заштиту, а на локалном нивоу брутално и без милости уништавају слабе и другачије.

Тој стварности не требају сведоци о томе како је Косово настало на протеривању и отимању туђег, а Унеско је готово идеално покриће и награда за „добру управу и достигнуте стандараде“. Унеско ће послужити за коначни обрачун са СПЦ. Сме ли, и хоће ли пристати на овакав сценарио?

Сме, мора и хоће! На несрећу, то ће бити почетак новог циклуса зла, у ком ће тешко страдати највреднији део наше културе, духовности и државности.

Високи Дечани су гомила лепо сложеног камења: може ли им се одузети имовина до оне табле на капији, на којој сада обезличено пише, „Средњовековни споменици на Косову, Унеско“? Може, то се сада ради са стотинама детаља и племенских лукавости; може јер ће и под безличном заштитом Унеска, прво нестати живот, а „лепо сложено камење“ пробаће да пресложе локални експерти, јер су га, како нова историја пише, подигли њихови албански преци.

Чиме је, све ово, Косово заслужило?

Живојин Ракочевић, Новости

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.