Над потопљеном Ваљевском Грачаницом

Јутрос ми поново на памет паде Ваљевска Грачаница. Прогањају ме слике велике воде и тишине која у њој влада. Скупио сам храбрости и погледао како данас изгледа место где су се некада извијала два четинара, а између њих, као најсјајнија звезда, или чак сунце, сијала је Грачаница. Призор који се сада тамо може видети, сломио ме је. Ништа. Апсолутно ничега више нема на том месту осим зеленог пространства које је прогутало све што је икада имало неког смисла и значаја.

Milan RuzicИз те силне воде под којом иконе сневају, а звона нечујно и тужно одбијају, само вири део крста. У том крсту, на том месту, испод тог неба и под том водом смо оставили све што је било људско у нама. Завладала је језива тишина која пара уши свакоме ко се тамо нађе. Нигде данас у Србији нема тишег места, гласнијег оплакивања и тужније молитве. Скупља се и даље свет око места где се некад молило, причало, славило, а данас се само ћути. Погледи роне кроз воду тражећи бар неки део цркве да нас сети на то колико смо без душе остали. Све што очи виде је половина крста и трунка душе коју смо овим поступком разапели на тај крст који тоне заједно са Грачаницом. Ако се тај крст пре потопа не уздигне из воде, вода не отекне негде или неко нешто не предузме, сви ћемо на том крсту и под том водом страдати. Говорим о страдању душе, а тежег страдања нема. Од свега што је плавило и било потапано, ово једино није смело да нам се деси. Тонуле су њиве, тонули су воћњаци, тонули су путеви, тонуле су куће, али има ли ишта важније од цркве и вере која нас чини оним што смо?

Потапањем Грачанице, потопили смо себе и све оно што Србе чини Србима. Ако нам и грачанички крст измакне, исклизне и сакрије се од нашег погледа, нема од нас ништа. Све ћемо тако потопити. Замислите сада слику Ваљевске Грачанице и њеног олтара! Замислите тишину литургије доле под том силном водом! Замислите свеце који се спирају са икона и даве се у муљу у који су их довели они који их славе! За кога да звоне грачаничка звона? Коме ће сада сијати црква под воду спуштена? Где сада запалити свећу? Шта ћемо браћо и сестре кад крст под водом заврши? Можемо ли више икад погледати неку цркву не замисливши је под водом?

Не знам за остале, али мене јутрос прогањају слике потопљене Грачанице, слике страдања светиње и светаца, слике Србије под водом. И опет не знам шта да чиним осим да се молим, али и молитва тупо одзвања и губи се у муљу на дну неке воде. И чини ми се да, што је више понављам, то више мутим воду и прљам белу Грачаницу. Свака молитва воду мути као да ми одговара да немам право да се молим кад сам, заједно са целом Србијом, потоп дозволио.

Ево покушавам да се речима искупим, јер другог начина немам и другачије не знам. Не могу речи цркву из воде дићи, ни душу целог народа искупити, али могу остати као знак кајања и молитва за опрост свима нама од Бога који нам је Грачаницу даровао, а ми је отели и под водом заробили.

Сад опет гледам у ону половину грачаничког крста још непотопљеног и мислим како ће сваког тренутка вода опадати, а крст и црква израњати. Међутим, што дуже гледам, схватам да само дубље тоне крст, а и ми на њему распети, бахати и лишени сваког осећаја вере, традиције, људскости, припадности, па самим тим и српства. Ако ми не будемо Срби, нико други то неће бити, а ако нико то не жели, смеши нам се судбина Ваљевске Грачанице.

Милан Ружић

4 коментара

  1. ЈЕЛЕНА каже:

    ТУГА НЕИЗМЕРНА.ДО САДА НИСАМ ВИДЕЛА ВАЉЕВСКУ ГРАЧАНИЦУ.
    КАДА САМ ПРОЧИТАЛА ВАШЕ РЕЧИ,ВИДИМ ЈЕ ЈАСНО.

  2. Зоран Матијевић каже:

    За тебе, Јелену, мене… туга неизмерна, јер знамо шта потапамо и значај Грачанице. Ови који то изведоше, тиме доказују своју правоверност менторима, а нашим душманима.

  3. Pera Milić каже:

    Navodni “manastir valjevska Gračanica“ ne nalazi se i nikada se nije nalazio na spisku manastira bilo Valjevske ili njoj prethodne Šabačko-Valjevske eparhije, niti ga ima u publikacijama izdatim uz pokroviteljstvo njihovih episkopa. Reč je o medijskoj obmani i manipulaciji.
    Na osnovu svojevremenog dogovora države i vrha SPC nije potopljen nikakav manastir iz srednjeg veka već trošna seoska crkva s početka XX veka, podignuta na mestu malog i davno nestalog srednjevekovnog manastira. SPC je kao nadoknadu koji kilometar dalje dobila uređenu portu s novom crkvom, parohijski dom i prodavnicu, tu je prenela sve ikone i druge relikvije iz potopljene crkve.
    Tek se potom u napuštenu crkvu uselio BIVŠI monah koji se nemajući drugog posla vratio u svoj rodni kraj a kojeg je zvanična crkva davno bila raščinila zbog sektašenja, teških greha i nasilne prirode. Stavio je po zidovima prazne crkve postere koji samo liče na ikone, doneo razne drangulije, samoprozvao sebe igumanom, napuštenu crkvu proglasio manastirom i u njenoj porti počeo gajiti svinje. Kako mu ‘svinjski biznis‘ predstojećim potapanjem ne bi propao proglasio je napuštenu crkvu za manastir i krenuo buniti zadrte vernike i novinare po Valjevu, dižući besomučnu medijsku halabuku. SPC i Patrijarh su se nedvosmisleno ogradili, mada nedovoljno ubedljivo i glasno, od ovog razmonašenog manipulatora i njegovog izmišljenog manastira.
    I, obzirom da su obe pomenute grupe, novinari i ziloti, nasele na njegovu priču o „manastiru“ i krenule je dalje širiti, teško je reći ko je od njih ispao naivniji i odgovorniji za uznemiravanje svih verujućih: da li zadrti vernici koji zaneseno kreću za svakim pokvarenjakom koji se preobuče u sveto ruho ili novinari koji bez provere prihvataju i šire najveće neistine. Ova priča o potapanju nepostojećeg manastira prosto je ezgemplarna i simptomatična za stanje duha i opštu situaciju u današnjoj Srbiji.

  4. Чика Драган каже:

    Господине Перо, то су периферне ствари, душу нам узимају, плашим се да нисте схватили поенту Милановог текста…
    Милане, Ви сте један од ретких који се не плаши да јавно мисли својом главом и ја Вам се због тога дивим!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.