Герника

Париз у подне и „Марсељеза”. Буђење је врло болно и непријатно. Герника је у априлу 1937. била прави шок за све, први пут се становништво нашло на мети авиона, који су летели тако високо да су једва могли да се виде. До тада, у рату се једна војска борила против друге. Убијања је, наравно, било, али поштовало се основно правило да се цивили заштите. Ову војничку част заменила је бесрамност света у коме ће само војник бити заштићен и у коме ће једино цивили бити истовремено таоци и жртве.

Miroslav LazanskiБеоград је 1999. бомбардован да би се, наводно, заштитила људска права на Косову. Колико знам, војници нису гинули код Валмија да би заштитили људска права, већ да би заштитили националне границе. А свако ко је изгубио осећај за одбрану граница изгубио је разум.

Оног дана када се Европа, у име надсуверенитета, одрекла граница између држава које је чине и када је хуманост заменила политиком, кад је пристала да се први пут после 1945. бомбардује један европски град – Београд, она је потонула у неред и безумље. Јер, рат у Европи 1999, рат против Србије, водио се у име наднационалне Европе. Крвави апсурд, на који би једино Свифтова иронија и Волтеров хумор могли адекватно да одговоре.

И сада су, гле чуда, сви у Европи изненађени трагедијом у Паризу. Канцеларка Меркел у црнини даје изјаву о солидарности, Обама изјављује да су сви солидарни у тузи са Француском. И треба да буду. Но, да ли је било солидарности са Русијом око Беслана, око позоришта у Москви или сада, око рушења цивилног авиона са туристима на Синају? Је ли неко од Европљана изашао у црнини да изрази жалост за погинулим руским туристима? Је ли нека зграда осветљена у бојама руске заставе? Није тога било, или барем не онолико колико сада сви жале са Француском. Не бих да мерим количину међународне туге, шкакљив је то посао, али сам очаран том атмосфером хипербезбедности која већ дуго влада на Западу. Нешто као култ вечно младог тела које не сме да остари, инфантилни сан о бесмртности или свемоћи, све испод лажног сјаја неподношљивог чистунства.

„Француска је у рату”, кажу сада француски политичари. Није ваљда оно бомбардовање Либије 2011. било дечја забава, па умешаност у сукобе у Сирији? Да ли то француска елита већ дуже време опасно лебди у нестварном? Ако бацате бомбе по другима далеко од своје територије, морате да очекујете да ће вам противник понекад и одговорити. Пошто противник нема авионе и подморнице, одговориће једино оним чиме располаже – тероризмом. А како су цивили најлакша мета, удариће по њима. Пошто су цивили и бирачи на изборима.

Не помажу сада апели, декларације и саопштења о потреби заједничке борбе против тероризма. Јер, прво би сви морали политички да се сложе шта је то тероризам. Како то није могуће, јер тероризам је некима помоћна стратегија, то ће се Париз поновити. На неком другом месту. Пошто терористе финансирају из 40 држава…

Мирослав Лазански, Политика

3 коментара

  1. Б. Ш. Б. каже:

    ЗАНИМЉИВО!

    ЗАР НИЈЕ ПРВИ ОБЛИК ТЕРОРИЗМА У ЕВРОПИ – ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА – БИЛО: ДЈЕЛОВАЊЕ „ОАС-а“ – ФРАНЦУЗА У ФРАНЦУСКОЈ 1960-1961-ве!? ПОСЛИЈЕ МАСАКРА НАД АЛЖИРОМ! И ТАДА СМО СВИ САЗНАЛИ ЗА „ПЛАСТИЧНИ ЕКСПЛОЗИВ“!?

    ОНО ШТО СЕ ДОГОДИЛО У МИНХЕНУ 1972. – БИЛО ЈЕ УПОЗОРЕЊЕ НА ПОСЉЕДИЦЕ КОЈЕ ТЕРОРИЗАМ МОЖЕ ДА ИЗАЗОВЕ – ЗАВИСНО ОД ИНТЕРЕСА ПОЛИТИЧКИХ ИЛИ ЕКОНОМСКИХ ИДЕОЛОГИЈА!
    Као што данас Убиства у Рајловцу упоређују са убиствима у Бугојну – Као да напад у Зворнику и Поточарима нису ни постојали!

    Тек када схватимо да „Потенцијални терористи“ – Можда живе међу нама и око нас! – тек тада ће мо схватити Озбиљност „Медијског залуђивања и образовања народа“!?
    чак и у цртаним филмовима дјецу уче насиљу!?
    И чему да се надамо!?

  2. Dragan Cvijan каже:

    Dali se terorom namecu I ostvaruju basnoslovne reforme novokomponovanih teroristvkih drzava brojem naznacenim 40 od kojih neke clanice G20 dirigovanih palicom G7? Svaka cast Miroslave, imas smelost Vojvode Jevdjevica u desnici ostricu maca pera svoga.

  3. Ldf каже:

    Uprkos „greškama“ Francuske , malo saosećanja za mrtve ne bi bio suvišan

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.