Баждарење полиграфа

КО ПИЛОТИРА СРБИЈОМ?

  • Ратну и државну авијацију Србије треба приземљити. Као и небеску Србију.

Radoje i jastreb

Уместо већ похабаног питања ”има ли пилота у авиону”, под небом Србије умесније је питање: има ли авиона за српске пилоте?

После трагичног пада војног хеликоптера са седам жртава, после антологијских, већ црнохуморних акумулатора за МИГ-ове које смо искамчили од руског председника, али не лете јер немају гуме, после на силу подигнутог МИГ-а 21, у инат Мирославу Лазанском који је рекао да се српско небо нема чиме бранити, а не да то пилоти неће (што им се приговара када траже поштовање процедуре), после славодобитног осмеха министра Гашића приликом разговора о куповини два хеликоптера са Шојгуом (као да свом сину купује дрон са српском заставом да се супротстави дрону са албанском), после свих тих догађаја у низу, умало да останемо и без једног од два владина авиона и једног јединог председника Србије, Томислава Николића…!

Има ли краја томе?

Има: престаните, господо, да летите! Као што за грађане припремате закон о личном банкроту, или како ће се већ звати, као што планирате да нечију немогућност или неодговорност надоместите наметањем ”личног стечајног управника” (којег ће ”банкроти” морати да издржавају као још једног, али најзахтевнијег члана породице), планирајте и неки закон који ће прогласити ”стечај” српске ратне и државне авијације.

Верујте, то је боље од ”закона о несрећама” који је министарка Зорана Михајловић најавила пред новинарима, озареног (или насмејаног?) лица, непосредно по срећном слетању несрећног авиона са председником државе, као да најављује ”закон о играма на срећу” којег, иначе, имамо…

Зашто је бољи ”закон о стечају авијације” од ”закона о несрећама”?

Зато што ћемо имати мање људских жртава.

А, жртвом је могао (или требао?) постати и председник Србије Томислав Николић, који је из једне неуређене земље којом председникује кренуо пут Ватикана, државничким послом, на важан састанак са папом Фрањом.

Поменута ”неуређеност земље” најбоље се огледа у ”неуређености медија” што је, ма ко шта мислио, одраз анархије, а не демократије.

На дан када је авион са председником Србије умало пао, ”Политика” је најавила његово путовање у Ватикан и, позивајући се на изворе из Николићевог кабинета, написала да је председник у Ватикан отпутовао уз благослов патријарха Иринеја, са којим је председник постигао сагласност о ставовима које ће заступати пред папом.

Истог дана, ”Данас” је објавио да је председник Србије отпутовао у Ватикан – без претходних разговора са патријархом Иринејом и без усаглашавања државно-црквених ставова које ће председник саопштити Светој столици. Новинари ”Данаса” позвали су се на патријархов кабинет.

Коме веровати?! Можда Шешељу – који је после епизоде са владиним ”фалконом”, рекао: ”Бог је овим инцидентом јасно показао шта мисли о екуменизму и Томиној намери да позове папу антихриста у Србију!”

Иначе, ”дан после” – ”Данас” и ”Политика” не баве се својим дијаметрално супротним најавама Николићевог пута у Ватикан, ”са” или ”без” благослова патријарха.

Да ли је проблем у Шешељу? Морам признати да није. Већи је проблем што су и ”Политика” и ”Данас” оставили своје читаоце у недоумици. Проблем је што у таквом стању ”хибернације” јавне одговорности заиста не знамо шта је председник Србије хтео да у име државе разговара са папом. И још је већи проблем што је последњи инцидент са владиним ”фалконом” под већим велом мистерије него још неразјашњени пад војног хеликоптера.

”Дан после”, штампа о инциденту пише ”шареније” него што изгледају киосци са том шареном штампом. ”Ало” преноси изјаву Оливера Антића, председниковог саветника, који је био у авиону: ”Било је драматично, јер је у тренутку када смо били на висини од десет хиљада метара експлодирао један мотор, изнад Јадранског мора, на 15 минута до Рима”.

”Блиц” се позива на ”изворе из Владе Србије” и тврди: ”Авион је кренуо из Београда, преко Драгиње и Коцељеве, брзином од 724 километра попео са на висину од десет хиљада метара. Изнад Црвенице у БиХ, десио се нагли заокрет и авион је почео да понире до висине од 7.700 метара, где се стабилизовао на брзини од 600 километара на час”. ”Блиц”, поново се позивајући на ”извор из Владе”, тврди да је узрок свему – кафа која је послужена на висини од десет километара, што је уобичајен поступак. Али, ”неко је просуо кафу по инструмент табли и, приликом брисања кафе са инструмената, неко је нехотице активирао извлачење закрилаца услед чега је авион почео да се тресе и губи висину”!

”Курир” преноси Антићево сведочење: ”Када смо понирали, рекао сам да је штета што неће имати ко да ми говори на сахрани, на шта се председник Николић насмејао и рекао да је овај авион једино био сигуран када је њиме летео краљ Александар”.

”Информер” је изричит: ”фалкону” је експлодирао мотор, понирао је 3.000 метара и вратио се у Србију помоћу другог мотора…

”Наше новине” у извештају помињу ”фалкон 50”, а у коментару авион називју ”фантомом”, што је мање битно од изјаве Станиславе Пак, саветнице председника Николића, која је драму у авиону преживљавала на свој начин: ”Падали смо ничице, ја сам пала на Оливера Антића. Нокте сам му зарила у руку, остале су му модрице од тог стиска!”

Дирљиво.

Или чак и дегутантно – као осмех који министар одбране Гашић није скидао са лица у преговорима око куповине два хеликоптера од Руса, као да га у те преговоре није довела тешка трагедија! Смешио се – као и у студију РТС, пред милионским аудиторијомом, када је изговорио да ”не осећа моралну одговорност за пад хеликоптера и да би опет учинио исто”. Уз осмех.

Не знам којим би се речима могао објединити изглед, реторика и мимика министарке Зоране Михајловић, док се обраћала новинарима непосредно по повратку Николићеве неуспеле експедиције у Београд. Свакако да има право на срећу што је избегнута трагедија, али је неприлично о томе причати уз осмех, посебно најављујући доношење ”закона о несрећама”, који припрема њено министарство…

Неприлично је и понашање председникових сапутника, након ”срећног приземљења”. Не сме бити места еуфорији, јер они нису ђаци који су на екскурзији имали хаварију аутобуса, без последица, него су кабинет председника Србије! Оног председника којег његов саветник, мимо Устава, додуше, ставља у раван са грбом и заставом Србије.

Има ли ту, онда, места ”заривању ноктију у Антићеву руку, од чега му је остала модрица”? Је ли то ниво председникове саветнице за медије!?

Имате ли спознају, господо, да је понекад, можда, срамота остати жив и тиме се разметати?

Колико је дана прошло од стравичне смрти седам људи у војном хеликоптеру? Да ли вам је сада, вама путницима у владином ”фалкону”, мало јасније каква се драма догађала у хеликоптеру, такође са ”налогом за службено путовање”? Знате ли да нико не зна шта су биле њихове последње речи, не знамо, а верујемо да је тако, да ли је неко чврсто у наручју држао бебу, покушавајући да је заштити, док су ”као камен падали ка тлу”?

Знате ли да у ”црној кутији” тог хеликоптера пуних 11 година није замењена прекинута магнетофонска трака, она која би снимила последње речи посаде и путника хеликоптера?

Да ли се и вама, као породицама настрадалих у хеликоптеру, ”преврће желудац”, данас, када прочитате у новинама своје изјаве да сте остали без доручка, јер је авион почео да понире, да је храна летела по кабини, а доручак сте понели јер у Ватикану није био предвиђен ручак!?

Ћутите? Можете слободно да причате, овај полиграф, такође, нема магнетофонску траку.

Радоје Андрић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.