Зоран Шапоњић

Кад у Сребреници победи Србин

Кад у Сребреници, на изборима, победи Ћамил, Бошњак, гласове преброје за пар сати, Сарајево за тили час изда потврду о победи, међународна заједница истог дана упути честитке победнику. Кад у Сребреници, на изборима, победи Младен, Србин, 6.000 и пар стотина гласова броје се четири дана, и ко зна колико ће се још бројати, из Сарајева нема потврде о победи, и ко зна кад ће стићи, а нема ни честитке из међународне заједнице! Вероватно никад неће ни стићи!

Zoran SaponjicЗаиста, треба ли још која потврда, још који доказ тврдњи да су Срби у Босни и Херцеговини, оваквој каква јесте, грађани, не другог, него трећег или четвртог реда, сем најновијег сребреничког случаја? И, зашто у Сребреници, на демократским изборима, као што је пре четири године победио Ћамил Дураковић, Бошњак, сада не би могао да победи Младен Грујичић, Србин, ако је народ тако већ гласао?! И, у чему је проблем Бошњака, у чему је проблем Сарајева да то признају и схвате?

У чему је проблем за Бошњаке када председник РС Милорад Додик, пар сати после избора изјави да дубоко поштује сваку бошњачку жртву у Сребреници, али, да је дошло време да се више чује и за српске жртве у Сребреници и околини? У чему је проблем када новоизабрани начелник Сребренице Младен Грујичић каже да ће поштовати све грађане, да уважава сваку жртву?

Или је можда, за Сарајево све у реду док се поштују и помињу само бошњачке жртве, а проблем настаје када се помене да је у Сребреници и око Сребренице било и српских жртава, да су судији Слободану Илићу, баш Сребреничани, Насер и његови ископали очи? Вреди ли свака глава, српска или бошњачка исто, или, једне жртве вреде и поштују се, а друге се не би смело ни помињати?

Био сам пре неки дан у Залазју изнад Сребренице. У селу које је до крвавог Петровдана 1992. било пуно Срба, у коме се живело и славило, затекао сам самог Неђа Станојевића и пустош, рушевине попаљених српских кућа, у центру села споменик са десетинама и десетинама имена Срба које су побили Орић и његови. И огромну тугу сам затекао у Залазју, јад и чемер без краја. Неђо ми поклонио две жуте дуње и оста сам у селу.

У чему је проблем да нова власт у Сребреници, обележи страдање, невине српске жртве Залазја? У чему је проблем ако нови начелник Грујичић каже да ће се 11. јул у Поточарима и идуће године обележити као и прошлих година што се обележавао, да се у Меморијалном центру ништа неће мењати, да нико неће сметати Бошњацима да обележавају страдање својих?

Или ће можда, обележавање страдања Срба у Залазју, у десетинама околних српских села покварити већ установљену црно–белу слику према којој су у Босни и Херцеговини само једни жртве, а други су џелати? Или ће можда помињање српских жртава у Залазју, у околним селима, показати колико је лицемерје оних који из године у годину у Сребреници помињу максиму „да онај ко убије једног човека, као да је убио читав свет“, притом мисле само на другу страну, а никако на своје, који су такође убијали.

Био сам пре пар дана и са Бошњацима у Сребреници. Неки од њих кажу да ће, “ако се установи да је Србин нови начелник града“, „попалитии своје куће и отићи из Сребренице“. Зашто? Зато што је нови начелник Србин?
И, заиста, шта ће Србима у Босни и Херцеговини таква заједничка држава? Шта ће им таква Босна и Херцеговина? БиХ у којој у Сребреници начелник не може бити Србин, само зато што је Србин? У којој новом начелнику, само зато што је Србин, псују децу, прете му да ће га заклати, протерати, предлажу му да добро размисли шта ради! Шта ће Србима таква држава у којој једино што могу јесте да ћуте и трпе, да слушају како су геноцидан народ, како су им и деца геноцидна, како је њихова Република Српска геноцидна творевина?

Држава у којој, кад Србин победи на изборима у Сребреници, 6.000 гласова не могу да преброје четири и по дана?

Зоран Шапоњић

3 коментара

  1. Зоран Матијевић каже:

    Ко хоће да види и зна, само му се каже, а ко неће не вреди му ни говорити. На овим просторима како Андрић рече смутна времена често нам у походе долазе. У тим смутним временима вековима па и хиљадама година Срби су били највећи страдалници. А страдали смо баш од оних који нас данас називају џелатима и геноцидним народом. Ја ништа друго од њих и не очекујем до ово што раде и говоре, јер су нам осведочени непријатељи. Ја се само чудим оним Србима којима то још није јасно, па пошто пото хоће да виде у непријарељу пријатеља. И како нам Арчибалд Рајс поручи „У ПАМЕТ СЕ СРБИ“.

  2. Mira каже:

    U Maglaju su mi oteli stan mamin, u Krsnom polju spalili kucu novu, u ocevo selo Osve ne mogu da idem jer zive vehabije, pola familije mi poginulo i majka sa 50 godina u tom prokletom ratu i kad kazem da volim moj srpski narod i ruski kazu mi u Srbiji gde zivim da sam nacionalista. Zivela sam u nekoliko drzava i ponekad se osecam kao da nigde ne pripadam Tesko tom Srbinu u Srebrenici njega tek pakao ocekuje.

  3. мила каже:

    Кад у Сребреници побиједи Србин,не дају му да прогласи побједу,а на пинку бих пуштају 2 сата Ћамила Дураковића да с.ре и лупета,а водитељ му здушно помаже да о Србима причају као о стоци ситног зуба.Код Ћамила:послије мене потоп!Па се у поменутој емисији снебивају зато што су Срби узвикивали победа,јер су то ,гарант дошли четници са друге стране Дрине…јер екавица није карактеристична за Србе из Сребренице,заборављајући да је Сребреница данас пуна замотаних жена које су тај обичај прихватиле од људи из држава за које не знају ни да постоје…ех..тешко је у Сребреници Србин бити.Међутим,немојмо се заваравати -данас је теже бити Србин у Србији!!!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.