Милан Ружић

Кад гладне из контејнера повадимо…

Најчувеније питање савремене српске историје јесте – када ће нам бити боље? Ниједно питање не мучи Србе као ово, а сви знамо одговор, али га кријемо једни од других. Неретко и од трећих који финансирају оне друге, па и неке пете.

Одговор на питање из наслова није једноставан, али није толико ни компликован.

Неће нам бити лошије ако грешке признамо и грехе окајемо, све назовемо правим именом, више разговарамо, а мање куцамо, мање причамо, а више радимо, више анализирамо, а мање пресецамо, више чувамо, а мање расипамо, више уважавамо, а мање понижавамо, више градимо него што рушимо и потапамо, више поштујемо, а мање оспоравамо, више читамо, а мање нагађамо, више слушамо, а мање галамимо, више се распитамо, а мање лутамо, више да нас буде него што нас није, да више сабирамо, а мање одузимамо, више засмејавамо, а мање растужујемо, мање обећавамо, а више испуњавамо, више знамо и више учимо, да више чинимо него да нам се чини, да се више поштујемо него што се нападамо, више крстимо, него што се раскрштавамо.

Биће нам боље када уместо расула уведемо ред, уместо цепања кренемо да ушивамо, када себе оставимо себи, а не продамо другима, када доливамо уместо што просипамо, када зачепимо уместо да бушимо, када направимо уместо да добијемо, када запамтимо уместо да заборавимо, када зарадимо уместо да украдемо, када кажемо истину уместо лажи, када прстом покажемо на кривца и криве осудимо, када невине ослободимо, голе обучемо, бескућнике скућимо, вредне наградимо, ленштине не унапредимо, деци детињство вратимо, гладне из контејнера повадимо, затворено отворимо, непристојне упристојимо, реалност не сведемо на ријалитије, мученике опојемо, куће укровимо, поплављено исушимо, неуређено уредимо, заставу истакнемо, земљу своју заволимо, о себи неку лепу реч кажемо, главу дигнемо, затегнемо уместо да попуштамо, заволимо уместо да мрзимо, усрећимо уместо да унесрећимо, разговарамо уместо да тучемо, ћутимо ако немамо шта да кажемо и верујемо ако нам ништа друго не преостане.

Милан Ружић

1 коментар

  1. Dusica Jaukovic каже:

    Zadovoljstvo mi je kada citam Vase tekstove, uvek!
    Zaista ulivate nadu!
    Drago mi je da postojite!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.