Зоран Шапоњић

Ја у овакву Европу нећу, нити ме занима!

Мађарска ће на 124 километра границе за Србијом хитно, најбрже што може, подићи зид да спречи улазак миграната на територију ЕУ, јављају на вестима. Не јављају да ли ће у зид пустити струју, да спржи свакога ко му приђе. Можда хоће! Јер, ваља одбранити европске вредности и стандарде.

Zoran Saponjic– Шта ће Србија предузети тим поводом – пита ме јуче син док смо заједно гледали вести.

– Ништа! Ништа – каже му, а срамота ме пред дететом.

Ништа, гледаће како се охола и бахата Европа ограђује и како из далека, са висине, безобразна и безобзирна гледа туђу муку.

Јесмо ли на то навикли од Европе? Јесмо, кажем детету.

Гледао сам ономад оне мученике, мигранте на Славији, у Немањиној, на некој њиховој бесциљној маршрути од Жељезничке станице у Београду до Славије и назад… И, нисам у њима видео зло! Нисам видео претњу. Видео сам босоногу и унезверну децу, жене са чијих се лица чита ужас, глад, неизвесност… Видео сам их и дрхтао од неког јада који ме је обузео!

Грех на моју душу ако у њима нисам препознао оно што види Европа! Грех на моју душу ако у њима нисам препознао претњу по мене, по моју породицу, вредности на којима васпитавам моју децу.

Био сам са мигрантима прошле године, дружио се читав један дуги дан у Сјеници, у прихватном центру. И видео у њима много добрих људи. Људи који имају снове као што их имам и ја. Да живе боље, да деце обезбеде будућност… И, шта је ту лоше Европо? Ваља ли тим људима помоћи или пред њима подићи зид и у њега пустити струју?

Ја ово из душе, заиста. Не видим у мигрантима оно што виде Европа и ЕУ па ме, ево, убијте одмах. Можда и зато што су ме горе, у брдима где сам одрастао, учили да у људим видим добро, па сад грешим…

Поразила ме је јуче и једна слика из Србије. Слика миграната како, промрзли, гладни, мокри до голе коже стоје под дрветом, негде у Прешеву и Бујановцу док пљушти киша! Зато ме је убрзо, људски, обрадовала и најава министра Вулина да ће у Прешеву или Бујановцу за три дана бити отворен центар за прихват избеглица. Месте где ће им Србија понудити бар кров над главом и векну хлеба. Да покажемо свету да милост није изашла из нас.

А што се Европе и зидова тиче, сад ево, и на овом месту кажем – ја у такву Европу нећу, нити ме занима! Јер, осим евра, осим стандарда, осим охолости и бахатости, дубоко верујем, постоји и нешто што се зове душа, нешто што је људскост, људска доброта по чему се разликујемо од животиња.

У Бога се надам да и моја деца исто мисле, да су ме добро разумели кад сам им говорио да није важно је ли човек црн или бео, је ли богат или сиромашан, је ли православне или исламске вере, него да је важно је ли човек или није.

Давно ми је једном, док сам био млад, један стари рабаџија, горе у Јабланици рекао – „дијете, шта год у животу чинио, сети се да ти једног дана ваља мријети…“ Трудим се да те речи не заборавим, јер, заиста, ваља нам једном дана мрети…

Зоран Шапоњић

8 коментара

  1. Предраг Ћатић каже:

    Људска осећања су на месту и ту је све сасвим на месту, како због ограде тако и због миграната код нас крова над главом, хлеба и другог, на крају ако ико зна шта су муке, патња и избеглиштво знамо ми. Мислим да овде несвесно упадамо у једну замку која се зове замена тезе, илити погрешна тема. Сада су наиме тема мигранти, ограде. квоте миграната по земљи чланици ЕУ а не разлог због којег ови људи беже из својих земаља. Предлажем да се вратимо на узрок а не на последицу. Желео бих с тим у вези да гласно поставим питање да ли можемо некако, како год да се зовемо Свет, Европа, Људи или како било другачије, да помогнемо да се проблеми у овим несрећним земљама некако реше и егзодус заустави? Видели смо да има новца за ограде како у Мађарској тако и у Великој Британији, пе се можда нађе и неки динар за поправљање укупног стања у овим земљама из којих људи долазе?

    • Victoria каже:

      Ovo nije ekonomska emigracija nego ljudi beze da spasu zivot od islamista koji nikog ne stede. Njihove porodice su ostale na milost i nemilost a najjaci i oni koji su imali nesto novca su pobegli. Znaci treba zaustaviti islamiste ali posto oni koji to mogu se prave ludi, zato je doslo do haosa. A oni su to i inicarili,u stvari.

  2. dušan cicmil каже:

    Овом што је Зоран написао нема се шта додати. Ја сам одавно евроскептик и овакве ме ствари само још више уверавају да сам у праву. То ми уосталом кажу и пријатељи широм Европе који већ живе у тој заједници. Госпдин Ћатић у коментару каже: Предлажем да се ватимо на узрок, а не на последицу. Да, али како кад је „узрок“ Ујка Сем који је омогућио да се појави ИСИС и увео екстерну демократију која је уништила све земље из којих данас долазе азиланти. То су они исти који су растурили Југославију, који су бомбардовали Србију,који су….
    Ти „чувари светског мира“ данас не размишљају о томе да једнога дана треба да оду богу на исповест.

  3. goran каже:

    madjarska se zasticuje od prevelikog broja azilanata .a sta smo mi uradili po tom pitanju nista ! ako se oni ogradjuju zicom zasto i mi to ne bi uradili i stvar bi bila resena .

  4. Slavisa Bozovic каже:

    Postovana gospodo,
    Svi mi znamo kroz sta smo sve prolazili zadnje decenije proslog veka. Pa kako smo mi to sami izazvali, jel’ te mi smo to znaci voleli i hteli. Da nije bilo podrivanja od inostranih elemenata u sadejstvu sa unutrasnjim, ona zemlja je mogla opstati. Sta hocu da kazem , da za sve su krivi belosvetski bogatasi i ameri koji izazivaju krize i unistavaju zemlje kako bi kasnije kao „mirotvorci i dobrotvori“ isli da grade i obnavljaju te porusene i unistene zemlje. Narod, pa ko jos misli na Narod? Narod sluzi samo kao topovsko meso u sluzbi tih velikomocnika i bezvredan broj na spisku za socijalna davanja. Mi se uvek hvatamo DEMOKRATIJE kad se pojave nepravde.Shvatite da demokratija je vec odavno umrla, postoji samo demokratija JACEG. Naravno da postoji mogucnost da se sredi stanje u tim drzavama da Narod ne bezi , ali kako bi ovi belosvetski onda pljackali i bogatili se na racun tog istog naroda . Ameri odmah racunaju za koliko se procenata podize proizvodnja sa izazivanjem svake krize u Svetu. Sta vise reci?

  5. Слободан Михаиловић каже:

    Господин Шапоњић је реаговао јер се осећао дужним да не ћути него да јавно објави што мисли…а ја га у томе придржавам….
    Европа је слободна само без граница са правом да се сви грађани слободно кређу поњоја и омогуцити уточисте свим народима који бјезе од зла и пакла са својим фамилијама…
    Ево и моја пјесмица о томе говори :
    LEPTIR i PČELA

    Šareni leptir preko cvetnih livada leti
    Gleda na koji lijepi cvijet može da sleti
    Sviđe mu se jedan ali na njemu pčelica odmara
    Dobar dan pčelice mogu li dobit malo nektara

    Žedan sam, letim preko pet planina i gora
    Rođen sam tamo pokraj plavoga mora
    A tamo nebi kiše da trava i cvijeće raste
    Jer bez kiše suša i žega sve to upropaste

    Priča se tamo da u vašem divnome kraju
    Po livadama razno cvijeće cveta isto kao u raju
    A vidim da je baš tako kako se priča i govori
    Vrijedna pčelica sluša to pažljivo pa prozbori

    Leptiru napi se nektara i cvetnog soka što sladi
    Pozovi i tvoj roj leptira na ovoj divnoj livadi
    Nek dođu svi dijelićemo sve sto nam priroda dade
    Gosti su nam dobrodošli nek se napiju i naslade

    Tvoja gostoprimstvo u srce i u duši me dira
    Za tvoje djelo dobićeš zahvalnost svih leptira
    Jer mome roju leptira opstanak i novi dom daješ
    A neznaš kakvi smo a i dobro nas ne poznaješ

    Svakome ko je u nevolji treba pomoći i dati
    Što više daješ i nudiš duplo će da ti se vrati
    Jer ko sije dobro i ljubav od srca i iz duše daje
    On je zemaljski sretnik i ništa mu nedostaje

    Hvala ti puno pčelice prijateljice moja
    Mome roju će se dopasti ta ponuda tvoja
    Evo letim okrepljen i napojen cvijetnog blaga
    U tebe stekoh divnog prijatelja pčelice draga

    Sledećeg dana dobi livada blistavu boju duge
    Puna šarenih leptira pčelica bumbara i bube druge
    Pčelica doleće do leptira potapša ga pa mu tiho reče
    Hvala na pomoći jer zaprašivanje cvetova sad po planu teče

    Drago mi je to čuti pčelice ti divno stvorenje
    Da smo vama od koristi a ne na vaše opterećenje
    Živjet ćemo sa vama u slozi, prijateljstvu i sreći
    To nam je naša dužnost prema vama i odsada cilj najveći
    ………………………………………………………
    Na kraju pjesnik će vam posle ove priče i ovo reći
    Kada bi svi ljudi sledili ovaj primer u miru i sreći
    Tada bi zemljom zavladala tolerancija, ljubav i dobra volja
    Bez egoizma i pohlepe naša zemlja bila bi mnogo bolja

    Mihailović Periše Slobodan
    u Kasel-u Juna 2015

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.