Мухарем Баздуљ

Ђилас

Да је жив, Милован Ђилас би сутра прославио стотину и пети рођендан.

muahrem bazduljДело му је, међутим, живо, да живље не може бити. У Београду је управо објављена књига „Писма из затвора”, а у последњем броју једног од глобално највибрантнијих интелектуалних часописа „Лондон ривју оф букс” публикован је есеј историчара Томаса Минија о рецентном новом издању Ђиласових „Разговора са Стаљином” на енглеском језику.

Кад из данашње перспективе посматрамо Ђиласа чини нам се заправо да живимо у епохи патуљака. Кроз Ђиласов живот ломило се двадесето столеће, а он је у светској историји актер и субјекат, не пуки посматрач и марионета.

Отиснути се у живот из Подбишћа код Мојковца, а онда с једва навршених тридесет и пет година разговарати на равној нози с најмоћнијим човеком на планети, то делује као митска фантазија.

Данас кад се педесетогодишњаци понашају као тинејџери и још се поносе тиме, Ђилас је одсјај из неке легендарне епохе за коју нам је тешко поверовати да је у стварности икада постојала.

У интензитету тог искуства има нечег античког. У величини те душе има нечег хипнотичког. Југославија је била земља каква је била јер је имала такве људе. И није случајно ни што је Андрић „Проклету авлију” почео да објављује у Ђиласовој „Новој мисли”. И пре него је подигнут Берлински зид, Ђилас је на њему видио пукотине, а због тих ће пукотина зид и пасти.

У последњим годинама живота Ђилас је гледао како земља за коју се борио нестаје у крвавом братоубилачком рату. Знао је, морао је знати, да ће се државице настале на развалинама Југославије пасивно препуштати историји, да ће остати политички малолетне, под туторством великих сила, увек спремне да буду жетони у њиховим надгорњавањима.

Ђилас је био песник, бунтовник, револуционар, комунистички теоретичар и политичар, а неко време и државник.

Ако је контекст већ неповратно промењен да би његове државничке лекције икако могле бити корисне данашњим лидерима, оно што се није променило и што се заправо никад не мења су основна питања и дилеме људске судбине.

А ту се од Ђиласа може много тога научити. Речима Станка Церовића: „Да је важнија душевна снага од сваке спољње силе, и да је боље бити човјек пред својом савјешћу него бити богат и сјајан у очима гомиле. Можда главно: ако издржиш, побиједићеш; не дај рђи на себе. Али то су, ако се не варам, старе мудрости, данас исмијане или заборављене.”

Ако су старе мудрости и исмејане, не значи да су мање истините. И рђа није мање рђа ни кад је многи златом зову. Спољња сила и гомила не могу ти ништа ако имаш савест и душевну снагу. Ако се пође од тога, присећање на Ђиласа о стотину и петој годишњици његовог рођења има смисла. Ако и не бирамо време у ком се рађамо, можемо бирати узоре.

Политика

1 коментар

  1. Kaplan BUROVIC каже:

    Pre svega hocu da cestitam drugu Muharemu Bazdulj sto nas je potsetio na godisnjicu druga Djilasa.
    Zatim hocu da naglasim da je Djilas bio i jeste ziv. Ako licno nije medju nama, tu je njegovo delo. Kao objektivan poznavalac Djilasa i njegovog dela, ja mu nikada nisam porekao nijedno. Naprotiv, istakao sam da je nad njegovim mladalackim delom GOLI OTOK, uzdigao delo sazrelog revolucionara i disidente NOVA KLASA.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.