Баждарење полиграфа

Дачићеви тужибаблуци и
Зукорлићеви ђаволуци

На фотеље у новој Влади Србије јавно су се самокандидовали Ивица Дачић, садашњи министар иностраних послова, и Муамер Зукорлић, садашњи народни посланик у Скупштини Србије. Први би да буде премијер  (”Слагао бих када бих рекао да не желим да будем премијер!”), а други би да буде министар иностраних послова (”Или било који други ресор, јер бих радио боље од сваког садашњег министра!”).

Осим цитираних самопрепорука, шта је то што их не препоручује за ове функције, а што о себи неће рећи?

”Тужибаблуци” једног и ”ђаволуци” другог!

Фото: Танјуг

Као деца, највише смо, ваљда, мрзели ”тужибабе” које су сваки корак нас ”нормалних”, а који је њима био ненормалан или немогућ, здушно цинкарили учитељици, очекујући награду, повлашћен положај или да их помази по коси…

Федерика Могерини је учитељица Ивици Дачићу, а не историја, како су нас учили. Он је, пак, по свему што дела као министар спољни – она тужибаба која не пропушта да јој се, без икаквог зазора, пред целим одељењем обрати:

”Учитељице, учитељице! Рама и Тачи рекли да ће да праве велику Албанију!”

А, када га Могеринијева помилује по косици и каже му: ”Баш си сладак! И лепо певаш!”, он усхитри даље…

”Је л’ да да то није лепо? Ја када бих рекао да ће се ујединити Република Српска и Србија, ви би сте ме одмах казнили…?!

Једина могућа и ”права казна” за садашњи естаблишмент  којем припада и Дачић, судећи по њиховим изјавама у сличним приликама, јесте само – вешање! Иза речи ”нас би одмах обесили” стали су Дачић, Вулин, Вучић, Маја Гојковић… Разликују се једино по сопственом погледу на то – где ће и ако бити обешени: Вулин преферира бандеру, Маја – спаљивање и набијање на колац (мада је то изговорила нелогичним и немогућем редоследом за реализацију), Вучић себе види разапетог на јарболу у Бриселу, уместо неке од застава…

– Да изговорим ”сви Срби у једној држави, завршио бих на јарболу”…

За оно у шта верује – Христ је завршио на крсту!

Реците, једном, да сви Срби заслужују и треба да живе у једној држави!

Питајте: зашто би Срби били једини народ који границом не може да заокружи територију на којој живи?

Не да би смо проверили – хоће ли вас неко обесити због тога, а неће – као што Брисел није обесио ни Хрвате због усташтва и неофашизма, ни Шиптаре због прављења куће на туђем плацу, ни Раму због дрона са великоалбанском заставом у сред Београда, ни Изетбеговића због претњи истребљењем Србима, ни због каменовања српског премијера у Сребреници, ни…

Нико није обесио ни Милорада Додика, који је рекао да Срби са обе стране Дрине треба да живе у једној држави. Почаствован је санкцијама САД, а не вешањем.

И Вулин говори то што говори јер зна да га нико неће обесити.

Лакше му је превалити преко уста ”да оружје набављамо јер нам Албанци прете Трећим балканским ратом”, него што ће изговорити: ”Ја сам министар рада и социјалне политике, а не министар војни и министар полиције”.

Њих двојица се не оглашавају јер су, сасвим могуће, у обиласку неке социјалне установе….

Претерано? Није! Када учините све онако како сте учинили и сведете се на ниво најобичније тужибабе, већ сутрадан добијете Јонуза Муслијуа, председника општине на територији Србије, који вам каже да великој Албанији морате дати и Бујановац, Прешево и Подујево, да то учините све трчећи и ударајући се ногом у сопствену задњицу од среће, јер вама за сада неће узети и Ниш, који им иначе припада!

Претходну тираду сте издржали као илустрацију – какву спољну политику води актуелни министар који би сутра у своју спољну политику да претвори читаву владу, као њен нови премијер.

А на његово место, не условљавајући га фотељом, него обећаним изборним резултатима у Новом Пазару радо би дошао Муамер Зукорлић, народни посланик који после тек завршених избора, ” у облику ђавола долази по своје”.

Фото: Ало

Да ли је само отварао уста полажући заклетву за посланика или је иза леђа укрстио престе, на знам, али не знам ни како би положио заклетву за министра човек који је о својој држави и власти рекао:

”Србија је одговорна за поробљавање муслимана!”

”Од Србије захтевам аутономију за Санџак.”

”Србија води геноцидну политику према муслиманима”.

”Турска је наша мајка која је пре сто година оставила своју децу зато што је морала. Сада долази да их види, Босну као најстарије дете, ово албанско што је ојачало и нас у Санџаку, најмање и најмлађе дете које се највише воли. Када имате такву браћу и ојачане родитеље, то је предиван осећај!”

”Нови Пазар није нови Вуковар! Наши су џелати Пећанац, Ранковић и Милошевић! Овај народ спава на једно око!”

”Никола Тесла је муслиман”!

”Бошњачке мозгове – Мешу Селимовића, Емира Кустурицу, Расима Љајића, шта год ми мислили о њима, Београд је присвојио као Србе! Кустурицу, Бреговића и Чолића су узели од Сарајева да би били водећи људи културе у Србији!”…

Човек који је после оваквих речи одлучио да постане посланик у Скупштини Србије, у Београду, који не може да схвати да су људи које је набројао напустили Сарајево да би дошли у Београд, он треба да постане министар у Влади и држави у којој живе Кустурица, Чолић и Бреговић…? Човек који више љуби Турску него своје три жене – што му држава Србија у којој полигамија није дозвољена – прашта!?

Прашта му и дивљу градњу у центру Новог Пазара, ”не зато што прети да ће извести 5.000 Бошњака на протест”, него зато што је леп, ваљда..?

Какву би спољну политику водио такав човек, ако му је унутрашња оваква? По чему би остао запамћен..?

Узгред, Карл Билт, бивши премијер Шведске и саучесник у растурању наших претходних држава, био је, пре пар дана,  у посети Београду. Срео се са премијером и то објавио на свом твитер налогу,  а премијерове службе су ту информацију ускратиле нашој јавности. Срео се и са Ивицом Дачићем, такође на твитеру објавио да су и ручали, објавио слику ”шопске салате” којој је исправно запамтио и назив, али Дачићу није запамтио име, а презиме је погрешио, написавши: Дачиа…

Као ”дачиу” да га памтимо?

Или Владу Србије да памтимо по томе што ће Србија Шиптарима и Албанији дати аутопут од Ниша до Приштине, а они нама узети Прешево, Бујановац и Подујево?!

А Ниш када завршимо аутопут?

Радоје Андрић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.