Зоран Шапоњић

Београдска „истина“ о Сребреници

Србија мора да зна истину о Сребреници! Србија мора да зна истину о Сребреници!

Не једном, него, чини ми се, најмање три пута поновљена је ова реченица пре неко вече, у студију државне телевизије у Београду, оне коју сви плаћамо из свог џепа, у емисији посвећеној „дометима рада Хашког трибинула“!

И у праву су на државној телевизији! Србија мора да зна истину о Сребреници! Само што је пре неко вече у оној емисији остало недоречено – коју истину? Истину, или „истину“ о Сребреници коју преферирају из суседства, из Сарајева?

У праву су на српској државној телевизији када траже истину! Само, очекивао сам да у оној емисији, пре неко вече, кажу да Србија мора да зна истину и о Залазју, о Биљачама и Загонима, о Сасама, о Бљевчи, о Кравици, о хиљадама Срба из средњег Подриња који су страдали од руке Насерове војске! Био би ред, ако већ тражимо истину, да та истина буде комплетна!

Очекивао сам, пре неко вече, да у оној емисији у ударном термину српске државне телевизије кажу да Србија, али и Босна и Херцеговина морају да знају истину и о судији Слободану Илићу и његовим ископаним очима. Ред је, да кад се тражи истина та истина буде комплетна, па ма колико кога заболела. А не да на српској државној телевизији траже истину о Сребреници а не траже истину о извађеним очима судије Илића!

Ред је био да, пре неко вече у емисији београдске  телевизије, затраже истину и о дечаку Слободану Стојановићу који је имао само 12 година кад су га свирепо мучили па затим заклали, а сведоци на суђењу жени монструму која је Слободану ножем изцртала крст на челу па му извадила утробу,  напрасно губе памћење. Кад већ из Београда тражимо истину о Сребреници да знамо и истину о малом Слободану.

Чули смо пре неко вече у емисији српске државне телевизије и поруку госта из Сарајева како су Бошњаци разочарани зашто у пресудама Младићу и Караџићу и Србија и њено руководство нису означени као део „удруженог злочиначког подухвата“ и „наду“ истог госта да ће „другостепена пресуда ту неправду исрпавити“. И на крају, поруку из Сарајева, све са таласа српске државне телевизије, да ће „Бошњаци, па и ако другостепена пресуда не означи Србију као део ‘УЗП-а’, остати при свом мишљењу и да ће за њих Србија свакако бити део ‘УЗП-а’!“

Све то изговори гост из Сарајева пре неко вече у емисији српске државне телевизије и остаде без одговора. Нешто мислим, ако смо чули његову „истину“ и његов став, ред је био да из Београда чујемо подробнији одговор и став: је ли Србија део „УЗП-а“? Је ли, дакле, пошто је Србија за Бошњаке свакако део „УЗП-а“, свако од нас Срба појединачно – ратни злочинац и део тог истог „УЗП-а“?

Куса пре неко вече остаде истина о рату у Босни и дометима Хашког трибунала?

Читам јутрос да је председник Програмског савета РТС-а затражио хитан извештај од главног и одговорног уредника информативног програма поводом емисије која је, како је изјавио, „изазвала узнемирење јавности“. Новине су пренеле и став ауторке емисије која не види да је „било шта било спорно у емисији“!

Пре десетак дана, у једној сличној емисији на другој телевизији, гост из Сарајева као опарен скочио је на само помињање имена Насера Орића и његових злочина. „Шта ви нама из Београда – ви у Сарајеву ово, ви у Сарајеву оно… Нисмо ми из Сарајева држали у блокади Београд, и нисмо ми из Сарајева починили геноцид у Шапцу“ – гласио је кратак одговор из Сарајева.

Паметном довољено да схвати поруку! Можда је уваженог господина из Сарајева требало позвати да гостује и на српској државној телевизији да нам саопшти и ову истину о „нама из Београда“!

Разумем ја да мали, дванаестогодишњи Слободан и судија Илић и њихова смрт не занимају ни Европу ни европске комесаре, и да копање по томе како су страдали и ко их је свирепо побио није „ин“, да је то за домаће „европејце“ –  „морбидно“. Такође, разумем и да је тражење „истине“ о Сребреници данас у Србији тако „европејски“, тако „ин“ и тако „супер“. Само, не разумем зашто то морам да слушам са таласа државне телевизије коју плаћам из свог џепа. Зашто о свом трошку и из свог џепа не направе своју телевизију па на њој не пропагирају „истину“ какву год хоће?

Зоран Шапоњић

4 коментара

  1. Slavica каже:

    U danasnjem svetu nema istine. I ovo sto vam dozvoljavaju da pisete posluzit ce da se izokrenu i oni najmanji tragovi istine koji jos postoje i da se na tamo od sutra pojavi neistina. Tekstovi koje vi pisete su zadnji vapaji Bogu za pravdom koji je od nas kakvi smo danas okrenuo glavu. I treba, nista drugo nismo ni zasluzili. Ko misli da moza protiv Bozije sile neka udari na nju pa da vidi kako to izgleda. A o neduznim ljudima i deci koji su nastradali nema sta da se kaze. Koliko ih je da im nikad i niko vise imena nece pomenuti i tu vlada mukla tisina koja razdire nebo.
    Mislite na ovaj nacin, da covek zivi stotinu godina i posle toga ce da umre i da stane pred cestitiog Boga. Neduzni ljudi ili deca- boziji andjeli, koji su nastradali su lako stali pred tvorca koji ih je dao. Bog dao Bog uzeo. Boze sabrani od neljudi, i od onoga najgoreg sto moze da zadesi coveka a to je da postane necovek.

    Crna jutra nad Srbijom svicu.

  2. kasim каже:

    Bravo Zorane, Eto mnogi su od nas u zabludi. Manipulisu sa nama, samo da bi smo mrzeli Srbe. Evo ja prvi put cujem za sve ove zlocine tog Orica, oci mu ispale ko sto on izvadi gospodinu sudiji Stojanovicu. Pa to zverstvo nad dvanaestogodisnjim Slobodanom seme mu se utrlo ko to ucinje. Ma koja Srebrenica u odnosu na ovako nesto, jos i mudzahedini igrali sa odsecenim glavama. nisam ni znao da je to sve laz, da su oni grobovi u Srebrenici Potemkinovi. Najvise mi se dopalo ono oko drzavne televizije, placamo je a oni nas lazu i huskaju nas nesrbe svojim lazima i prevarama, za nase rodjene pare i izmisljaju nekakva stratista. Sram ih bilo da ih sramota bude. Ruka ti se pozlatila, srecna majka koja te rodila i uciteljka koja te nauci da pises. 100 bi ti nagrada dao samo da se ja pitam.

  3. Радомир М. Мисаљевић каже:

    Сецесија је злочин против мира.

  4. Зоран Матијевић каже:

    Текст разума и истине, колико год се трудили да истину сакрију она ће пре или касније на површину изаћи. Лепа и два коментара за оба похвале, ја бих се само надовезао речима Св. Владике Николаја „Шта звезде пишу по небу, то трава шапуће по земљи.
    Шта вода струји на мору, то огањ бурла под морем.
    Шта анђео збори очима, то имам виче са куле.
    Шта прошлост рече и утече, то Сада каже и бежи.“

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.