ЗАСАДИЛИ ГА ПОДАНИЦИ ЦАРА САМУИЛА: Да ли је ово најстарији „живи створ“ на Балкану?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Танјуг

Фото: РТРС/Танјуг

У селу Дивљана код Беле Паланке налази се можда најстарији „живи створ“ на Балкану – завјетни храст који је по подацима Туристичке организације Бела Паланка стар 1.023 године, а засадили су га поданици македонског цара Самуила, који је живио од 958. до 1014. године.

Шездесетосмогодишња Ружа Ћирић, која живи десетак метара од завјетног храста, каже да је он велика атракција, али и свето дрво према коме се мјештани односе са великим поштовањем. „Храст има три метара у пречнику. Налази се на црквеној земљи. Са горње стране стабло је здраво, али је интересантно да је са доње стране заправо шупље толико да у шупљину могу стати сто и двије столице. Због фасцинантне шупљине стабло са доње стране изгледа као пећина“, прича ова старица.

Фото: РТРС/Танјуг

Фото: РТРС/Танјуг

Овдје се некада, до прије седам, осам година доносила литија, прича она, славила се Света Тројица, играло се коло, славило се, веселило се, али је то остало само у сјећању, јер се више нажалост то не практикује.

На свега десетак метара од храста старог 1.023 године налази се још један храст, стар више од 500 година, испод кога се налази извор веома јаке биоенергије који, по причама мјештана, помаже у лијечењу разних болести. „Била је табла са написаном терапијом. Долазио је велики број људи, разни биоенергичари, познати љекари. Та биоенергија, по причи људи који су овдје долазили, лијечи костобољу, скида притисак, а једном младићу из Пирота помогла је да устане из инвалидских колица, иако је био непокретан“, каже за Танјуг Ћирићева.

Фото: РТРС/Танјуг

Фото: РТРС/Танјуг

Иако завјетни храстови у овом дијелу Србије представљају велике светиње, због чега људи који живе у њиховој околини не смију ни грану да поломе због, како кажу, страха од проклетства, ни овај храст није остао „имун“ на трагаче за златом који су у више наврата копали рупе у околини храста у потрази за златом.

Међу трагачима се вјерује да завјетни храстови заправо представљају, због своје дуговјечности, одличан „сигнал“ да се или испод њега или у непосредној околини налази закопано благо из времена Турака, чији су каравани са заплијењеним златом од народа пролазили овим просторима на путу ка Истанбулу.

РТРС, Танјуг

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.