СВЕТСКИ ДАН ВОДА: Србија расипа најважнији ресурс на планети

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

Становници Финске, Канаде и Новог Зеланда имају привилегију да пију најквалитетнију воду. На светски Дан вода надлежни упозоравају да је најтежа ситуција у пустињским и полупустињским областима у подсахарској Африци и Азији. Истраживање које је спровела Међународна агенција за храну рангирало је Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде.

Србија, с друге стране, воду троши нерационално. Месечно, рецимо, потрошимо двоструко више воде од просечног Француза.

Улице перемо пијаћом водом, истом заливамо баште а у Србији скоро да не постоји ниједно постројење за прераду отпадних комуналних вода. Наше реке са собом носе све, од пластике до јаловине. Ако желимо у Европску унију, ту слику морамо да променимо.

„Урађен је план за заштиту вода од загађења који врло тачно, јасно и прецизно одређује које су то количине, ког квалитета, колико ће нас то коштати и када ћемо то урадити“. Објашњава в. д. директора Дирекције за воде Наташа Милић.

Много је оних који од воде живе. Они који је експлоатишу у Србији запошљавају више од 4.000 људи. Иако накнада за коришћење није повећана како је најављивано пет до седам одсто, већ 1,7 одсто, пред произвођачима је тешка година.

„Због конкуретности у извозу ми пракрично видимо простор да се смањење надокнада надомести тако што ћемо ми продати више, што ће држава узети више од наших надокнада, али више на већи волумен, а не више у процентима на постојећи“, каже председница Удружења произвођача минералних вода Зорица Вукчевић.

У Србији је све мање и мање здраве изворске воде. Стручњаци кажу да је главни разлог у неконтролисаној сечи шума. Зна се и да је бомбардовање СР Југославије 1999. године и коришћење муниције са „осиромашеним уранијомом“ загадило изворе крашких вода и врела посебно у јужној Србији.

Велики проблем у Србији представља и последица загадјења вода због неуређених депонија. Уређених депонија у Србији готово и да нема. Ионако лоше стање вода угрозавају застареле технологије у фабрикама и неразумни људски поступци.

Београд на многим местима, испушта отпадну воду директно у Дунав и Саву, без икаквог пречицсћавања. За изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода Београда потребна је инвестиција од неколико стотина милиона евра.

Процене стручњака су да ће до 2025. године две трећине човечанства осетити озбиљан недостатак воде јер 2,5 милијарди људи нема елементарне санитарне услове а 1,1 милијарду људи нема приступ пијаћој води.

Блиц, РТС

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.