Ружичаста мистерија стара два вијека: Наука ово језеро не може да објасни

ИСКРА на Фејсбуку

Розо језеро у Аустралији (фото: World Viewers Stop)

Боја језера не мијења се током цијеле године, а вода остаје розе, чак и ако се стави у посуду.

Први запис о ружичастом језеру на отоку Мидл у западној Аустралији потиче из 1802. године. Британски поморац и хидрограф Матју Флиндерс усидрио се код острва на путу за Сиднеј.

Током 19. вијека Мидл су настањивали ловци на туљане и китове, а почетком 20. вијека на дијелу језера направљена је солана, која је убрзо напуштена.

Ни данас није тачно познато чему језеро Хилиер дугује своју јединствену ружичасту боју. Група научника 1950. године истраживала је узроке боје језера, али узорци језерске воде нису садржали трагове алги, које иначе најчешће дају боју води.

Ипак, претпоставља се да је ружичаста боја језера, попут сличних феномена, резултат високе сланости и присутности алги које воле со.

За разлику од других ружичастих језера која мијењају боју у складу с промјенама температуре, језеро Хилер је ружичасто током цијеле године, а вода остаје ружичаста чак и када се сипа у неку посуду.

Језеро је дугачко око 600 метара, окружено шумом еукалиптуса и чајевца, а од океана га дијели уско подручје пјешчаних дина.

Оно је и огромна туристичка атракција, а захваљујући високом нивоу соли, на њему би сигурно било занимљиво плутати. Ипак, будући да се острво користи само у истраживачке сврхе, купање није баш учестало.

Новости

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.