ПУТ СА КОГА НЕМА ПОВРАТКА: За 40-так година Србија ће имати медитеранску климу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото З. Шапоњић

Фото З. Шапоњић

Већ од седамдесетих година овог века у Србији би лето могло да постане непрекидан топлотни талас, с честим температурама и до 40 степени. Између 2040. и 2050. године клима у Србији биће видно измењена. Ако бисмо се сада пробудили у том времену, не бисмо га препознали: чинило би нам се да смо у некој од медитеранских земаља. Овако климу у Србији у овом веку види др Владимир Ђурђевић, доцент на Групи за метеорологију београдског Физичког факултета. Он „Политици” представља до каквих је резултата дошао, истражујући какво ће време бити у нашем поднебљу за стотину година, у светлу званичног закључка науке да се клима на Земљи мења јер је индустријско загађење атмосфере достигло велике размере а ефекат стаклене баште загрева планету.

Др Ђурђевић каже да ради сегмент климатских промена у Србији у оквиру регионализације климатских сценарија за будућност а да се модел глобалне климе развија у десетак референтних центара у свету. Израда модела глобалне климе важан је циљ научних истраживања у оквиру Г-20, развијених земаља као што су Јапан, Кина, Америка, Аустралија…

Он истиче да глобалне пројекције дају грубе информације за неки регион, па тако и Србију, тачније приказују основне параметре климе који ће карактеризовати наше, или неко друго поднебље.

– У Београду смо развили модел за симулирање регионалне климе базиран на атмосферском моделу Ета и океанском моделу Универзитета Принстон, чији је циљ да што верније представи нашу локалну климу у наредних стотину година.

Фото З. Шапоњић

Фото З. Шапоњић

У Србији је у протеклих 60 година забележен статистички значајан пораст температуре. Од почетка прошлог века до данас температура је виша за један степен. Код нас је ово најбољи показатељ о промени климе, али глобално је смањена количина леда на Северном полу, убрзано се топе глечери, померају границе снежног покривача. Уочена је и промена у учесталости и трајању топлотних таласа у Србији, па их је дупло више а дужи су за неколико дана у односу на вредности из средине прошлог века. Климатски индекси, посебно они везани за средње и максималне дневне температуре, значајно су порасли у последњих 50–60 година. Не буде ли договора о редукцији угљен-диоксида, а то би требало да се деси у Паризу 2015. године, темпо позитивног пораста температуре у Србији, као и на глобалном нивоу, осетиће се за неколико десетина година. За стотину година температура у нашем поднебљу порашће за четири степена. Тако ће нам лета бити непрекидни топлотни таласи, као што се дешавало 2012, када је температура достизала 40 и више степени. Највиша икад забележена температура, од 44,9 степени, била је 24. јула 2007. у Смедеревској Паланци. Тада је топлотни талас трајао десет до петнаест дана. Такво лето могло би да се догоди већ од 2070. године.

– Између 2040. и 2050. промене ће бити такве да ћемо моћи да кажемо да је клима Србије променила своје карактеристике. Имаћемо климу блиску медитеранској, што значи да ћемо уживати у благим зимама с мало снега – каже др Ђурђевић. Очекују нас дуга, топла лета. Пролећа и јесени, какве смо имали, више неће бити.

– Људи питају где су нестала два годишња доба. Нису нестала у астрономском смислу, али у климатском јесу, сада имамо један месец лета више!

Промене климе, како наводи Ђурђевић, највише опажају пољопривредници. Примећују да биљке цветају раније, промењени су датуми сетве и жетве појединих култура. Паори тврде да време више није исто.

А шта каже др Ђурђевић на истраживање које оповргава став науке да је у току глобално загревање, објављено у америчком „Њу сајентисту” под насловом „Клима успорава”?

– Температура не опада нити је престала да расте. У последњих шеснаест година успорен је пораст глобалног загревања, али није дошло до глобалног захлађења. Постоји шанса да ће ова година бити најтоплија од почетка мерења временских параметара. Период од шеснаест година сувише је кратак да би постао мерило за престанак загревања планете – одговорио је.

Политика

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.