ПЧЕЛЕ: Интелигентни инсекти са одличним памћењем

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Пчеле су способне за апстрактно размишљање – умеју да рачунају и да препознају лица, закључак је истраживања које је спровела француска научница Орор Аваргес-Вебер са Универзитета науке у Тулузу.

Иако им мозак није већи од главе шпенадле, пчеле имају „одличан вид и изузетно памћење“, навела је млада научница која је за свој рад о овим инсектима добила Л’Ореал-Унеско награду за жене у науци, коју годишње добија пет најуспешнијих научница у свету.
Она је успела да докаже да се пчеле не руководе искључиво инстинктом. Тестови, спроведени у природи, показали су да пчеле „прилагођавају своје понашање у зависности од окружења и претходних искустава“.

Досад се сматрало да је способност повезивања разних елемената својствена искључиво људима и неким мајмунима.
„Често се мисли да само велики мајмуни поседују интелигенцију, али то није тачно“, истакла је Аваргес-Вебер.
Француска научница ће сада покушати да схвати како пчеле успевају да обаве комплексне радње са само милион неурона (поређења ради, људи имају 100 милијарди неурона).

Она намерава да даље истражује у неколико смерова, у настојању да открије да ли мозак пчеле има ефикаснију методу третирања информација од људског мозга и да ли је могуће да се један исти неурон користи за обављање различитих функција.
Истраживање Аваргес-Вебер о конгнитивном функционисању пчела могло би да помогне и у бољем разумевању рада људског мозга, као и да утуче на развој вештачке интелигенције.

Иако се њен рад, реализован у оквиру докторске тезе, непосредно не односи на заштиту ове врсте која је све више угрожена, Аваргес-Вебер се нада да ће он „скренути пажњу јавности на потребу да се пчеле заштите тиме пре што је реч о интелигентним инсектима“.
Токсични молекули пестицида „не убијају директно пчеле, али негативно утичу на њихов нервни систем“, објаснила је француска научница.
„Њихово памћење слаби, оне се губе у простору и престају да разликују мирисе“, упозорила је она.
Прве студије о пчелама објављене су почетком XX века. Аустријски етолог и Нобеловац Карл фон Фриш први је одгонетнуо „језик пчела“: да би указале на извор хране другим јединкама, пчеле изводе суптилан плес. Фон Фриш је, такође, доказао да пчеле умеју да разликују боје.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.