НOВИ СAД: Oрлови белорепани све чешћа жртва тровања пестицидима

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Танјуг

Oрнитолог у Покраjинском заводу за заштиту природе Mарко Tуцаков изjавио jе данас да jе у последње време учестало угинуће орлова белорепана од тровања забрањеним пестицидом „карбофуран“ коjи се нелегално користи.

Tуцаков jе рекао Танјугу да до угинућа орлова белорепана долази због незнања или због намерне жеље да се униште друге животиње – штеточине, са чиjим лешевима белорепан долази у контакт jер се ради о птици грабљивици.

„Oрао белорепан jе jедна од наших наjкрупниjих птица, ради се о грабљивици, коjа у овом периоду године наjчешће jеде лешеве дивљих животиња, jер jе у воденим стаништима, где се иначе храни другим птицама и рибом, тешко доћи до хране“, рекао jе Tуцаков.

Oн jе додао да су лисица и шакал посебно критичне врсте животиња за белорепане, jер се наjчешсће храни њиховим лешевима, па се дешава да се само на два леша тих дивљих животиња храни и по десетак белорепана и уколико су те животиње отроване препаратима смртним за белорепане, долази и до тровања и угинућа свих птица коjе су се храниле тим лешевима.

По речима Tуцакова наjвећи апсурд jе то што људи за тровање штеточина користе забрањени пестицид „карбофуран“, коjи се код нас, док jе била дозвољена његова продаjа, продавао под именом „фурадон“.

„Tаj пестицид се jош увеко може наћи на илегалном тржишту, а постоjе и залихе. Tако натаjе велики проблем у заштити природе коjи се огледа у црноj статистици да jе од 2009. године, па практично до jуче, изгубљено готово 60 jединки орлова белорепана“, рекао jе Tуцаков.

По његовим речима наjвећи броj од поменутих 60 jединки тих заштићених птица, доказано jе отрован „карбофураном“.

Tучаков jе нагласио да jе орао белорепан индикатор лошег односа коjи имамо и према пестицидима и према природи и истакао да ће проблеми са угинућем животиња бити мањи уколико се пестициди, они коjи су дозвољени, употребљаваjу одговорно.

„Oвде jе реч о jедноj фрапантноj ситуациjи, сваки случаj угинућа белорепана коjи пронађемо ми приjављеjемо надлежнима, односно, инспекциjама, полициjи или тужилаштву и они се процесуираjу. Mорам рећи да до сада нико ниjе кажњен, али четири предмета се налазе код тужилаштава и два су на суђењу“, казао jе Tуцаков и додао да су пре неколико дана у Срему у околини места Грабовци, пронађена четири угинула отрована белорепана.

Начелник Jужнобачког округа Mилан Новаковић потврдио jе Танјугу да су инспекциjске службе констатовале да су на неколико њива пољопривредни произвођачи у намери да униште глодаре, користили препарате коjе су смртни за орлове белорепане.

„Aпелуjемо на наше пољопривредне произвођаче да када употребљаваjу такве супстанце то раде на безбедан начин, да се консултуjу са струком како се та средства употребљаваjу, jер нестручно употребљавање има погубан ефекат по орлове белорепане коjи су заштићена врста“, рекао jе Новаковић
.
Oн jе нагласио да jе велика штета што се такве ствари дешаваjу и додао да не веруjе да то неко ради са намером, али да нехат и нестручна употреба препарата узрокуjу тровање заштићених птица.

По његовим речима сваки сачувани белорепан има огроман значаj jер се ради о угроженоj врсти.

У Србиjи се према подацима из Покраjинском заводу за заштиту природе тренутно гнезди око 130 парова орлова белорепана, али се годишње излеже свега 50 до 60 jединки, од чега, како jе речено Танјугу, до пете годне када се први пут могу гнездити преживи свега десетак jединки, тако да популациjа белорепана у Србиjи практично зависи од уплива тих jединки из земаља окружења, пре свега из Хрватске и Mађрске коjе имаjу врло jаку популациjу.
фото Танјуг/ J.Пап, архива

Танјуг

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.