НЕЋЕ БИТИ ПОСЕБНО ОБЕЛЕЖЕН: Потрошачи у страху од ГМ лососа

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Потрошачи широм света са зебњом су пропратили вест да ће се на трпезама ускоро појавити први генетски модификован лосос на тржишту САД. Још их је више узнемирило то што је Америчка агенција за храну и лекове пресудила да овај производ чак неће морати ни посебно да се обележава, јер овај лосос „има иста нутритивна својства као и конвенционално узгојен атлантски лосос”. Иако се на трпезама званично очекује за две године купци широм света већ страхују да би тако необележен производ могао лако да освоји сва тржишта, посебно што се помиње да ће бити јефтинији. ФДА није имала слуха ни за упозорења критичара ГМ лососа да би производња могла да угрози опстанак дивљег атлантског лососа, јер, како су рекли, не постоји могућност да ове модификоване сорте побегну из узгајалишта, што годинама тврди и компанија „Аква баунти” чији је ово пројекат.

Ово је иначе прво одобрење за употребу меса од животиња које су генетски модификоване. Реч је о атлантском лососу са генима пацифичког лососа и америчког гргеча што му омогућава два до три пута бржи раст од дивљег. ФДА је одобрила узгајање у затвореним рибњацима у Канади и Панами.

Последњих година за лосос се везују бројне афере због чега купци имају све мање поверења у исправност и квалитет ове врсте рибе. Пре неколико година Европску унију је потресла информација да су на тржишту завршиле огромне количине лососа са недозвољеним нивоом диоксина (супстанце која може да изазове канцер) из загађеног Балтичког мора.

У Србији се на срећу свеж лосос слабо увози (углавном из Норвешке и нешто мање из Данске) и купују га углавном ресторани, јер је скуп. Већа је потрошња дивљег лососа са Аљаске који је двоструко јефтинији и стиже смрзнут. Према информацијама из Привредне коморе Србије увоз рибе расте. Више од половине укупног увоза је конзервисана риба, потом смрзнута, рибљи филети, а тек на крају свежа риба. Увози се највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније и Вијетнама и то најчешће скуша, ослић и пангасијус.

Више од половине укупног увоза у Србију је конзервисана риба, потом смрзнута, рибљи филети, а тек на крају свежа риба. Увози се највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније и Вијетнама

У Србији се годишње произведе свега 15.000 тона, пре свега шарана и пастрмке. Иако смо мали потрошачи, просечна годишња потрошња је око седам килограма по становнику (у Европи је три пута већа), ове количине подмирују мање од 30 одсто наших потреба, све остало је увоз. За узгајање пастрмке ограничени смо количином чисте воде али је зато наша шанса узгајање шарана, посебно у Војводини.

– Али највећа шанса нам је у производњи димљеног шарана, толстолобика, паштета и других прерађевина због виших цена – каже Крум Анастасов председник Групације за рибарство у Привредној комори Србије. Он такође истиче да што се тиче лососа нема разлога за бригу јер се он као и друге врсте рибе строго контролише приликом увоза. Предност ипак даје домаћој риби која је храњена храном која сигурно није генетски модификована.

Као највеће препреке домаћем рибарству наводи то што рибњаци немају право пречег закупа земљишта у поређењу са другим гранама пољопривреде. Субвенције не само што су симболичне (десет динара по килограму произведене рибе) него се ни не исплаћују, каже наш саговорник. Са друге стране, рецимо, Хрватска стимулише извоз и производњу рибе са 50 евроценти по килограму рибе и то је само део подстицаја који се даје у рибарству.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.