МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Нови-стари трендови градње

ИСКРА на Фејсбуку

nova kuca od blata

Да ли смо као човечанство, иако технолошки напредније, почели да користимо старе методе градње, које су одавно већ познате? Заправо „нови трендови у градњи“ су окретање традиционалним техникама и стилу. Неко би рекао да смо се вратили коренима.

Најчешће постављано питање је да ли ће поскупети енергија, а по аутоматизму се замењује питањем: Колико ће поскупети енергија у наредном периоду? Цена енергије расте, а са порастом цене енергије и „рупе“ у буџетима – државним или кућним, све једно. Зато се у цивилизованом свету, коме и ми припадамо, значајна средства улажу за подизање енергетске ефикасности. Енергетска ефикасност постаје једна од кључних тема у готово свим делатностима. Најбољи примери промена приступа у сфери енергетске ефикасности се види се у градњи.

Данас је уобичајени избор у градјевинској индустрији такозвани „пасивни начини градње“ и искоришћавања простора. Његова суштина је у „пасивној сунчевој архитектури“. То је појам који се односи на објекте који су грађени тако да истовремено делују као колектори сунчане енергије и акумулатори топлоте.

Традиционално, дрво се користило као огрев, а куће су се градиле од суве земље са сламом као изолацијом. Дрво се користило као „арматура“ за израду столарије, најчешће двоструких прозора и врата. Овај систем градње, иако на први поглед изгледа застарео, врло је практичан и енергетски ефикасан.

polozaj kuce

Како се развијала индустрија, све више људи се досељавало у градове, па је настала потреба за новим стамбеним простором, а самим тим брзом и јефтином градњом. У периоду после другог светског рата, до прве нафтне кризе 1973. године, енергија се сматрала јефтином и лако доступном. То је проузроковало сасвим нови, другачији поглед на свет, у коме постоји енергетска зависност држава и политике од енергије.

Иако су сукцесивне енергетске кризе потресле светско тржиште, веће последице се нису осетиле, јер је потрошња енергије континуално расла паралелно са индустријализацијом. Стамбени простор (нарочито у САД и ЕУ) је прошао трансформацију од спаваонице до савременог дома, са великим бројем потрошача електричне енергије који додатно повећавају комфор. Пораст животног стандарда, пре свега у европским државама, одразио се на масовност изградње и релативно ниску цену енергената – заправо се водила политика куповине социјалног мира кроз ниске цене струје и бензина. А то је оставило свој данак на објекте изграђене у том периоду. Градња по принципу брзо и јефтино проузроковала је да су објекти имали мало или ни мало изолације. Зграде су пројектоване да се загревају на лож уље, природни гас, па чак и електричну енергију. Слабија изолација је проузроковала потребу и за хлађењем простора.

Приликом пројектовања зграда у Србији до 1967. године користио се немачки стандард ДИН 4701 (стандард датира из 1947. године) који је гарантовао топлотни комфор унутар простора, без великог осврта на потрошњу енергије. Почетком 1990-их година више нису поштовани никакви стандарди, већ су објекти масовно грађени без икаквих „папира“ и дозвола. Не треба посебно помињати да су ти исти Немци, а за њима и остатак држава данашње ЕУ, већ почетком 1970-их почели озбиљно да размишљају о енергетској ефикасности.

stara kuca blato

Данас, са овим ценама енергената, сталним кризама и скоковима цена нафте, сваки киловат-час, свака калорија која се утроши, не сме бити бачена. Ово је почело да условљава нове трендове у градњи, макар код богатијег и информисанијег дела становништва. Али интересантно је напоменути да су заправо „нови трендови у градњи“ заправо окретање традиционалним техникама и стилу. Неко би рекао да смо се вратили коренима.

Светска архитектура се окреће ка енергетски ефикасним објектима и у том тренду проналази примере из прошлости у материјалима, оријентацији објеката и тако даље. Навешћемо пример куће од сламе изграђене пре 200 година као најбољу илустрацију колико се морамо вратити у назад, да би схватили колико су те ствари биле добре – односно то су проверена решења. Данас се архитекте и инжењери енергетске ефикасности све више окрећу ка традиционалној и енергетски ефикасној градњи. Ту се сунчева светлост користи за загревање објеката кроз велике отворе на јужној страни, као да је реч о нечем новом и епохалном, а такве технологије су се примењивале још у старом Риму.

Давно заборављена пејзажна архитектура је такође нашла своје место у модерном концепту градње. Један од основних принципа је да се на северној страни у односу на објекат саде четинари, који сем естетског доживљаја пружају заштиту од ветрова. На јужној страни се сади листопадно дрвеће, које у летњем периоду штити објекат од прегревања, а у зимском (када лишће опадне) пропушта сунчеве зраке ка објекту.

Спој савремених технологија, материјала и примера из прошлости даје нове начине достизања високе енергетске ефикасности приликом изградње објеката. Највећи утицај на овакву промену свести имала је цена енергије, која је расла, и која ће и у будућности задржати тај тренд, докле год се не нађу неки алтернативни и одрживи извори, по могућству доступни свима.

Милош Здравковић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.