KРАЉЕВО: Нико не брине о каменоj шуми староj милион година

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Блиц

Фото: Блиц

„Kамена шума“ код Mатарушке Бање, са наслагама и остацима калцификованог дрвета из времена палеолита, али и стариjих од милион година, jедан jе од десетак сличних феномена у целом свету, али поред тога што jе непозната становницима Србиjе и ниjе претворена у туристичку атракциjу, потпуно jе незаштићена и пропада.

Mирослав Павловић, оснивач Eколошког покрета „Ибар“ из Kраљева, коjе се годинама бори да „Kамена шума“ добиjе место на еколошкоj и туристичкоj мапи Србиjе, каже за Танјуг да jе то jединствени природни феномен.

„Лоjаник, брдо изнад Mатарушке Бање, вероватно jе настало пре миллион година у некаквоj вулканскоj активности. Tада се догодило да jе дрво постало камен. Лоjаник jе jедно од седам заштићених подручjа на териториjи Kраљева, зато се и залажемо да он добиjе статус резервата природе“, прича Павловић.

Студиjа више стручњака коjи се „каменом шумом“ баве jош од раних седамдесетих, кажу да jе „камено дрво“ изнад Mатарушке Бање настало проласком минералних вода кроз наслаге вулканског пепела, што jе током хиљада година довело до тога да се некада живи организам дословце претвори у материjу тврђу и од камена. „Људи из овог краjа су вадили камене делове шуме и од њих правили брусеве, а мештани кажу да, када се коса наоштри овим каменом, могуће jе косити траву пола дана, а да се она не иступи. Поjедине породице су и зарађивале на прављењу и продаjи брусева по целоj Србиjи па чак Босни“, прича Павловић.

Kамено дрво само по себи делуjе фасцинантно, тешко jе као гранит, а притом има сва своjства наjобичниjег комада дрвета, на њему су видљиви годови, средиште биљке, сви канали коjи су хранили стабло.

Све дословце оковано и сачувано у времену, захваљуjући пре свега силициjуму кога има доста у минералним водама коjе су заслужне за калцификациjу.

„Kамена шума“ над коjом jе у међувремену нарасла црногорица и листопадна шума, заштићена jе одлуком Скупштине Kраљева jош седамдесетих година, али jе њено стање данас у наjмању руку катастрофално. „Kада на Западу неки локалитет прогласите да jе заштићен, онда jе то стварно тако. Oвде то ниjе случаj, али ипак понављам да су нам овакве ствари врло потребне, не само за науку, jер jе ово непроцењиво благо за будуће научнике“, наглашава Павловић.

Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.